Čola je više od dve decenije u skladnom braku sa suprugom Aleksandrom, sa kojom ima dve ćerke, međutim, ranije su za njim ludele mnoge poznate dame, a među njima je i glumica Jasna Ornela Beri.
Svako ime lepo je na svoj način i sa sobom nosi odeđenu simboliku, međutim, postoje i ona kojih se mnogi Srbi stide.
Osim u Srbiji, ovo ime prisutno je i u Rusiji, Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Ukrajini, Hrvatskoj i Crnoj Gori, kao i u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama.
Sava Lozanić rodio se 1886. godine u banatskom selu Melenci, kao jedinac oca Draga i majke Marije. Bez roditelja je ostao jako rano, pa je bio prinuđen da „trbuhom za kruhom“ pođe u Beograd, gde se zaposlio u Fabrici železnog nameštaja „Braća Gođevac“.
Predlozi stižu iz celog sveta
Kada je osvojio tursko utvrđenje u Ramu, na obali Dunava, Milenko je iz harema komandanta grada zarobio nekoliko žena i ustanovio sopstveni harem.
Poznato je da je naša legendarna glumica Olivera Marković bila supruga proslavljenog kolege Radeta Markovića. Međutim, malo je onih koji znaju da je nakon njega bila udata za glumca Duška Bulajića, koji je bio najveća ljubav glumice Žiže Stojanović.
Sledeće reči Jeorotića bi trebalo svako od nas pažljivo da pročita!
Kako je umro Vuk Karadžić mnogima ni danas nije poznato, a zanimljivo je da nije osetio nikakve simptome.
Mnogi se pitaju kako to da poslednja želja velikog vladike Petra Petrovića Njegoša nikada nije ispunjena.
Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži.
Svaka žena voli da dobije cvet, ma koliko nekada ne želi to da prizna. Florigrafija, ili jezik cveća, prsudan je prilikom odabira savršenog cvetnog buketa za poklon omiljenim i voljenim ženama u našem okruženju. Evo osnovnih smernica prilikom odabira cveća za poklon.
Prelepa glumica je danas neprepoznatljiva
Vernici se posebno raduju prazniku Trojice i Vidovdanu.
Tadašnji klinci su izmišljali raznorazne igrice kako bi se zabavili, a često im nisu bili potrebni nikakvi rekviziti.
Srbi su nekada imali mnogo običaja koje su praktikovali. Većina njih se praktikuju i danas, a o onima koji su izumrli i dan danas se priča i služe kao inspiracija za mnoge legende.
Narodnja nošnja je vremenom postajala zaštitni znak srpske tradicije.