STARO SRPSKO BOŽIĆNO VEROVANJE Ostavite luk da prenoći na ovom mestu, ujutru ćete znati mnoge stvari koje vas očekuju!
Za Badnji dan i Božić vezuje se mnogo narodnih običaja, a jedan od omiljenih je onaj koji uključuje glavicu crnog luka.
Za Badnji dan i Božić vezuje se mnogo narodnih običaja, a jedan od omiljenih je onaj koji uključuje glavicu crnog luka.
Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika, u pojedinim krajevima se veruje da ne sme da se čuje svađa, kao i da bi svi poslovi trebalo da se obavljaju u tišini kako bi ukućani imali zdravlja, sreće i napretka.
Pravoslavna crkva obeležava Tucindan, narodni praznik koji se uvek proslavlja 5. januara, odnosno dva dana pred Božić, vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića.
Srbi su verovali da se pored Isusa rađa i Sunce, odnosno ’mladi Bog‘, tako da su i određeni rituali bili u tom pravcu usmereni.
Badnji dan i Božić sa sobom nose mnoge običaje.
Srbi vole rituale, a neki su postali i tradicionalni, pa se praktikuju u novogodišnjoj noći i generalno u prazničnom periodu.
Kad god su narodni običaji vezani za bilo koji verski praznik u pitanju, priča se potegne i oko toga šta je pagansko, a šta iskonsko.
Galerija Muzeja Vuka i Dositeja predstavlja fond memorijalnog muzeja, posvećenog prosvetitelju i prvom srpskom ministru prosvete Dositeju Obradoviću i reformatoru srpskog jezika, tvorcu srpskog književnog jezika, Vuku Karadžiću.
Srpska pravoslavna crkva slavi danas Svetog Ignjatija Bogonosca, "koji je stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga" a koga je "kao malog, Isus držao na rukama"
Ambasada Egipta u Srbiji prvi put je u Hramu Svetog Save predstavila postavku "Kulturno nasleđe Egipta: crkve i manastiri", povodom obeležavanja katoličkog, ali i pravoslavnog Božića.
Za ponovno oživljavanje manastira zaslužan je iguman jeromonah Kirilo, koji je 1999. godine došao u opusteli manastir.
Istorija manastira beleži i da je u njemu izdata povelja jednog vlaškog vojvode.
Beograd je jedan od retkih gradova koji se može pohvaliti svojim muzejom iluzija.
Jovan Cvijić je bio jedan od najvećih srpskih naučnika (1865-1927), a Beograđani i danas mogu da uživaju u nasledstvu koje je ostavio svima nama.
U muzeju se mogu videti i dino park, šetnja kroz vulkan i multimedijalna sala sa 3D biokopom.
Otac mu je dao ime po najpoznatijem delu britanskog liberala.
Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Svetog proroka Avdiju