Da li je vladika Nikolaj Velimirović zaista OTROVAN?
Vladika Nikolaj Velimirović, jedan od najznačajnijih srpskih teologa, pisaca i duhovnih vođa, umro je 18. marta 1956. godine u predgrađu Čikaga.
Zašto se verovalo da pauk ne sme da se ubije iznad vrata: Pauk kao tihi posmatrač kućne sreće
U srpskoj narodnoj tradiciji, pauk nije bio samo nepoželjna stvorenja iz ćoška. Ako se pojavi iznad vrata, verovalo se da ga ne treba dirati – jer čuva mir u kući, hvata tešku misao i plete nit sreće između ukućana.
Lišće oraha ispod jastuka: Tajni običaj devojaka koje žele da sanjaju budućeg muža
U narodnim običajima centralne Srbije, devojke su uoči velikih praznika stavljale list oraha ispod jastuka, verujući da će im u snu doći lik onoga kome je suđeno da ih uzme. Ako bi jastuk ujutru bio topao – znak je da je san bio istinit.
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Zvonce za vrata: Kako je staro gvožđe najavljivalo dobre i zle goste
U mnogim domaćinstvima širom Srbije, pre nego što su stigla zvona i zvonca, na vratima je visilo jednostavno gvozdeno zvonce. Njegov zvuk nije samo najavljivao dolazak – već je, verovalo se, govorio kakav je gost na pragu.
Čunak koji se ne baca: Zašto se čuvalo drvo iz razboja i kada je poslednji put prošla nit
U mnogim srpskim selima, kada bi se razboj zauvek ućutao, čunak – drvena alatka kojom se prebacuje nit u tkanju – nije se odbacivao. Čuvao se na tavanu, u sanduku ili iza vrata, jer se verovalo da sa sobom nosi „glas žene iz kuće“ i da ga ne sme niko prvi prelomiti.
Poslednja želja slavnog Popare nikad nije ostvarena: Umro je u staračkom domu, a na njegovu sahranu su došla samo dvoje glumaca
Glumac Zoran Rankić koji je veliku pažnju javnosti dobio ulogom u seriji "Srećni ljudi", ali njegova poslednja želja nikad nije ispunjena
Otpevao pesmu "Đurđevdan" i otkrio njenu najveću tajnu: Ovo nažalost nikada nisam napisao na ploči... Evo šta se krije iza jednog stiha
Goran Bregović otkrio je jednom prilikom šta se krije iza stihova pesme Đurđevdan.
Ulogom Đine u seriji "Srećni ljudi" očarala je Balkan, a onda se na vrhuncu slave povukla iz javnosti: Doživela je veliku tragediju koju nikad nije prebolela
Đina iz serije "Srećni ljudi" vratila se u javnost nakon duge pauze.
Koren peršuna kao amajlija: Tajni običaj devojaka koje nisu želele da im ljubav „pobegne“
U nekim selima centralne Srbije, devojke su u maju nosile koren peršuna u maloj platnenoj torbici, blizu srca. Verovalo se da ako se čuva u tišini i ne spominje, taj koren „vezuje pogled za pogled“ i čuva voljenog od udaljavanja.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Sekira ispod kreveta: Verovanje da oštrica čuva od „noćne senke“
U narodnim verovanjima Srbije, posebno u planinskim krajevima, sekira nije služila samo za drva. Uveče bi se stavljala ispod kreveta bolesnika ili deteta koje sanja ružno, da „preseče sen“, umiri duh i zadrži dušu u telu.
Zašto se zdravac bere na Đurđevdansku rosu i čuva do Mitrovdana
U srpskoj narodnoj tradiciji, zdravac ubran na Đurđevdan ima posebnu moć. Taj dan i ta rosa, verovalo se, „zapečate snagu biljke“ i pretvaraju je u zaštitnika doma, zdravlja i porodičnog mira.
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.