Vernici danas slave svetiteljku koja je umrla od tuge za ocem: Ovo je verovanje za mir i snagu u životu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Svete Efrosinije, koja je ostala upamćena kao svetica koja je uspela da se u manastiru u Aleksandriji zamonaši, iako je žensko.
Efrosinija je vaspitana u hrišćanskom duhu, ali je kao devojka odlučila da ne želi da se uda, odnosno da hoće da se zamonaši.
Igumanu manastira nadomak Aleksandrije predstavila se kao Izmaragd, tvrdeći da je evnuh. Izmaragd je brzo u manastiru po svojim molitvama i disciplini prevazišao sve ostale monahe.Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Svete Efrosinije, koja je ostala upamćena kao svetica koja je uspela da se u manastiru u Aleksandriji zamonaši iako je žensko.
Posle čak 38 godina provedenih u manastiru, Efrosinija se ponovo susrela sa svojim ocem koga nije videla od kako je pobegla od kuće.
Možda vas zanima:
Crkva i pravoslavni vernici danas slave svetog SVEŠTENOMUČENIKA ANTIPA: Izgovorite sledeću molitvu
I tu posle njih življaše Antipa „kao svetlost posred tame, kao ruža posred trnja, kao zlato posred blata”
SLAVIMO SVETE MUČENIKE AGATOPODA I TEODULA: Odbili da se odreknu Hrista, uzviknuli OVE reči i otišli u smrt
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svete mučenike Agatopoda i Teodula.
Možda vas zanima:
Crkva i pravoslavni vernici danas slave svetog SVEŠTENOMUČENIKA ANTIPA: Izgovorite sledeću molitvu
I tu posle njih življaše Antipa „kao svetlost posred tame, kao ruža posred trnja, kao zlato posred blata”
SLAVIMO SVETE MUČENIKE AGATOPODA I TEODULA: Odbili da se odreknu Hrista, uzviknuli OVE reči i otišli u smrt
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svete mučenike Agatopoda i Teodula.
Možda vas zanima:
Crkva i pravoslavni vernici danas slave svetog SVEŠTENOMUČENIKA ANTIPA: Izgovorite sledeću molitvu
I tu posle njih življaše Antipa „kao svetlost posred tame, kao ruža posred trnja, kao zlato posred blata”
SLAVIMO SVETE MUČENIKE AGATOPODA I TEODULA: Odbili da se odreknu Hrista, uzviknuli OVE reči i otišli u smrt
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svete mučenike Agatopoda i Teodula.
Otac nije poznao Izmaragda, kao monaha kome je želeo da se ispovedi kako još uvek tuguje zbog toga što mu je ćerka otišla od kuće i kako strahuje da li je još uvek uopšte živa.
Legenda kaže da je Efrosinija u tom momentu priznala ocu da mu je ćerka, ali da je od tuge, usled sažaljenja nad njim, umrla istog časa.
Otac nije poznao Izmaragda, kao monaha kome je želeo da se ispovedi kako još uvek tuguje zbog toga što mu je ćerka otišla od kuće i kako strahuje da li je još uvek uopšte živa.
Legenda kaže da je Efrosinija u tom momentu priznala ocu da mu je ćerka, ali da je od tuge, usled sažaljenja nad njim, umrla istog časa.
Zato se veruje da oni koji ne mogu posetiti ovaj grob, danas moraju otići u crkvu i pomoliti se Svetoj Efrosiniji, a predanje kaže da svima koji joj se bogougodnim rečima obrate, ova svetiteljka podariti mir i snagu u životu.
ODMAH POSLE VASKRSA Đurđevdan i običaji za koje sigurno niste znali, jedan je naročito važan
Đurđevdanski uranak, nekada važan deo srpske tradicije, vekovima je bio središte proslava svetog Đorđa, i dočeka proleća sve dok nije zamenjen prvomajskim urankom tokom komunističke ere. Međutim, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo ponovnog oživljavanja ovog starog običaja.
SVEŠTENIK REŠIO DILEMU: Treba li da se nosi odeća pokojnika?
Mnogi se pitaju da li valja nositi odeću pokojnika, a sveštenik je otkrio šta zapravo treba uraditi sa istom.
TAJNA SMRTI TESLINOG BRATA: Bio nadareniji od Nikole?
Veliki naučnik iza sebe je ostavio ogroman broj otkrića koja su unapredila savremeni život, i još više teorija, koje bi u budućnosti mogle u potpunosti da promene svet.
NAPISAO-SRPSKI VOJNIK: Kako je nastala najlepša grčka pesma?
Postala je himna srpsko - grčkog prijateljstva i simbol vanvremenske ljubavi, a otpevao je čuveni Jorgos Dalaras.
KARAĐORĐEVE MRAČNE TAJNE: Ovo je bila prva žrtva njegove preke naravi
Čuveni vođa Prvog srpskog ustanka, Karađorđe Petrović rođen je 4. novembra (po starom kalendaru 3.novembra) 1762. godine u Viševcu u Osmanskom carstvu (danas Srbija) na Đurđic, od oca Petra i majke Marice. Godina rođenja se ne može tačno utvrditi, a pominje se period od 1749. do 1770. godine.
Komentari(0)