Tradicija je pala u vodu zbog samo jednog razloga: Evo zašto sada na grobove u Srbiji postavljaju crne ploče
Krstova, koji su karakteristični za naša groblja, sve je manje
Kada je u pitanju sahranjivanje, poslednjih decenija javila se praksa koja nema baš nikakve veze sa srpskom tradicijom i većini poznavalaca tematike smeta – postavljanje mermernih ploča umesto krstova na grobu.
Groblja u Srbiji prilično su raznolika i šarolika mesta. Tu se može videti čitava plejada različitih nadgrobnih “dizajna” pa ima crnih i belih ploča, srca, petokrakih zvezda, a neki idu toliko daleko pa prave grobove i u oblicima – automobila, šahovskih figura, pokojnika… Običnih krstova sve je manje!
Crne vertikalne i horizontalne ploče, koje su postale trend u poslednjih 50 godina, nemaju nikakve veza sa srpskom kulturom i, istorijski, zapravo su se prvo koristile na katoličkim grobljima. U osnovi pravoslavnih grobova uvek je bio samo krst.
Stručnjaci procenjuju da nadgrobnih spomenika koji simbolišu deo istorije i kulture Srba, danas na grobljima ima u promilima.
Zabeleženo je i to da je u prošlosti u Srbiji popisano oko 2.000 crteža različitih nadgrobnih spomenika, u čijoj osnovi je uvek bio krst. Bilo je tu i floralnih motiva, ali osnova je uvek bila ista – krst kao mesto oko koga se pravoslavci sabiraju. Ovi grobovi u prošlosti su se uglavnom pravili od kamena peščara, a ne mermera kako je danas skoro isključivo pravilo.
Razlozi za činjenicu da Srbi za svoje preminule danas češće biraju crne ploče, umesto krstova većina traži u finansijama. Ploča je jeftinija od isklesanog nadgrobnog obeležja.
A to svakako nije način da se odužimo ni našim precima ni tradiciji, zar ne?
ODMAH POSLE VASKRSA Đurđevdan i običaji za koje sigurno niste znali, jedan je naročito važan
Đurđevdanski uranak, nekada važan deo srpske tradicije, vekovima je bio središte proslava svetog Đorđa, i dočeka proleća sve dok nije zamenjen prvomajskim urankom tokom komunističke ere. Međutim, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo ponovnog oživljavanja ovog starog običaja.
SVEŠTENIK REŠIO DILEMU: Treba li da se nosi odeća pokojnika?
Mnogi se pitaju da li valja nositi odeću pokojnika, a sveštenik je otkrio šta zapravo treba uraditi sa istom.
TAJNA SMRTI TESLINOG BRATA: Bio nadareniji od Nikole?
Veliki naučnik iza sebe je ostavio ogroman broj otkrića koja su unapredila savremeni život, i još više teorija, koje bi u budućnosti mogle u potpunosti da promene svet.
NAPISAO-SRPSKI VOJNIK: Kako je nastala najlepša grčka pesma?
Postala je himna srpsko - grčkog prijateljstva i simbol vanvremenske ljubavi, a otpevao je čuveni Jorgos Dalaras.
KARAĐORĐEVE MRAČNE TAJNE: Ovo je bila prva žrtva njegove preke naravi
Čuveni vođa Prvog srpskog ustanka, Karađorđe Petrović rođen je 4. novembra (po starom kalendaru 3.novembra) 1762. godine u Viševcu u Osmanskom carstvu (danas Srbija) na Đurđic, od oca Petra i majke Marice. Godina rođenja se ne može tačno utvrditi, a pominje se period od 1749. do 1770. godine.
Komentari(0)