Prva privatna škola u Srbiji bila je ova drvena kuća: Deda kraljice Drage Obrenović bio je toliko bogat da je plaćao učitelja iz Osijeka da dolazi i uči srpsku decu
Iako vekovima pod Turcima, Srbi su pronalizili načine da steknu osnovna znanja i ne ostanu nepismeni. Slova i geografiju učili su u manstirima, ali u gornjomilanovačkom selu Lunjevica, pod patronatom bogatog trgovca Nikole Milićevića Lunjevice, 1807. godine formirana je prva privatna škola u zapadnoj Srbiji.
“Njegovo bogatstvo tada se procenjivalo na šezdeset hiljada dukata. U svom selu imao je nekoliko kuća i svaka je imala svoju namenu. U jednoj kamenoj naprvio je učionicu i pisarnicu i tu su se osnovnom obrazovanju učila njegova, i deca viđenijih Srba. Učitelji su dolazili iz okolnih sela, a jedan čak i iz Osijeka. Sve ih je pošteno plaćao, a školovanje je trajalo nekoliko godina, najpoznatiji đak svakako je Jevrem Obrenović, rođeni Milošev brat”, izjavio je za RINU, Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja.
Kroz klupe je prošlo na desetine seoskih đaka, ali škola je nakon Drugog srpskog ustanka prestala da postoji. Međutim, drvena kuća ostala je da seća na davna vremena kad se srpska istorija započinjala upravo iz takvih građevina. Danas je ona odolela zubu vremena, a od Narodne banke Srbije kupio ju je major Pantelija Mijatović, Solunac i sada tu žive njegovi potomci.
rina
“Ova kuća je znamenito kulturno – istorijsko dobro i nema govora da će se ikad srušiti. Koliko nam finasije dozvoljavaju mi ćemo je rekonstruisati, ali na način da ona i dalje ostane autentična i da seća na prošla vremena. Naoružani znanjem iz leterature ovde često dolaze i turisti, ali su prvu privatnu školu koja je napravljena u ovom delu Srbije poetili i visoki državni zvaničnici, kao i nekoliko ambasadora”, kaže Milovan Petković, zet porodice Mijatović.
rina
Pored toga što je ovde bila privatna škola, ovo gornjomilanovačko selo, upravo zahvaljujuići Nikoli Lunjevici bilo je jedno od najrazvijenih u to doba. Kao jedan od najbogatijih Srba u to vreme, Nikola je na svom konaku često primao i bogate Turke i sa njima sarađivao, zato ne iznenađuje ono što su meštani tokom vremena pronalazili na svojim imanjima.
“Dok sam pravio kuću, pronašao sam ostatke turskog kupatila, što znači da su se ovde okupljali i provodili vreme Srbi i Turci zajedno. A koliko je Nikola Lunjevica bio sposoban govori i to da je do svojih kuća doveo vodu sa obližnjeg brda i postavio glinene cevi koje se i dan danas nalaze u zemlji”, priča meštanin Ilija Matijević.
rina
Kuću Nikole Lunjevice u istoimenom selu često je posećivala i njegova unuka, kraljica Draga Obrenović i tu provodila vreme sa svojom porodicom. Tu je svojevremeno postojala i plantaža kestena jer je na plodnoj zemlji kod Bistrog potoka, kako kažu istoričari, upevalo sve što bi bilo posađeno.
ODMAH POSLE VASKRSA Đurđevdan i običaji za koje sigurno niste znali, jedan je naročito važan
Đurđevdanski uranak, nekada važan deo srpske tradicije, vekovima je bio središte proslava svetog Đorđa, i dočeka proleća sve dok nije zamenjen prvomajskim urankom tokom komunističke ere. Međutim, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo ponovnog oživljavanja ovog starog običaja.
SVEŠTENIK REŠIO DILEMU: Treba li da se nosi odeća pokojnika?
Mnogi se pitaju da li valja nositi odeću pokojnika, a sveštenik je otkrio šta zapravo treba uraditi sa istom.
TAJNA SMRTI TESLINOG BRATA: Bio nadareniji od Nikole?
Veliki naučnik iza sebe je ostavio ogroman broj otkrića koja su unapredila savremeni život, i još više teorija, koje bi u budućnosti mogle u potpunosti da promene svet.
NAPISAO-SRPSKI VOJNIK: Kako je nastala najlepša grčka pesma?
Postala je himna srpsko - grčkog prijateljstva i simbol vanvremenske ljubavi, a otpevao je čuveni Jorgos Dalaras.
KARAĐORĐEVE MRAČNE TAJNE: Ovo je bila prva žrtva njegove preke naravi
Čuveni vođa Prvog srpskog ustanka, Karađorđe Petrović rođen je 4. novembra (po starom kalendaru 3.novembra) 1762. godine u Viševcu u Osmanskom carstvu (danas Srbija) na Đurđic, od oca Petra i majke Marice. Godina rođenja se ne može tačno utvrditi, a pominje se period od 1749. do 1770. godine.
Komentari(0)