NEUSPELI POKUŠAJ BIVŠEG VATROGASCA DA UBIJE KRALJA MILANA: Jedan od prevrata na porodicu Obrenović, IVANJDANSKI ATENTAT
Taj atentat ulazi u red prevratničkih akcija protiv lične vladavine Obrenovića i njihovog gušenja političkih sloboda u Srbiji.
Ivanjdanski atentat, je neuspeli pokušaj bivšeg vatrogasca Đure Kneževića da 24. juna 1899. oko 18 časova, nedaleko od Kalemegdana, u Beogradu ubije kralja Milana Obrenovića, tada komandanta Aktivne komande vojske, u stvari suvladara sa svojim sinom Aleksandrom Obrenovićem.
Taj atentat ulazi u red prevratničkih akcija protiv lične vladavine Obrenovića i njihovog gušenja političkih sloboda u Srbiji.
Njegova pozadina nije dovoljno rasvetljena, progoni i proces posle atentata bili su usmereni protiv radikala, ali su optuženi radikalni prvaci na procesu odrekli svoje učešće u atentatu, dok je Nikola Pašić izrazio žaljenje zbog antidinastičkih elemenata u Radikalnoj stranci i izjavio lojalnost kralju.
Možda vas zanima:
KRALJ koji je pokušao da PRODA SRBIJU Austriji za grofovsko imanje: Raskoš i bogatstvo bili mu važniji od otadžbine i krune
Ponudio Srbiju i presto Beču na raspolaganje, a zauzvrat tražio da dobije veliko grofovsko imanje za sebe i svog sina Aleksandra.
IGRE PRESTOLA STAROG BEOGRADA: Životna priča Tomanije Obrenović, žene koja je promenila tok istorije!
Kažu da iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena. Da je tako svedoči i sudbina Jevrema Obrenovića, mlađeg brata kneza Miloša, koji je imao privilegiju da život deli sa gospa Tomanijom. Iako su joj često pripisivali oštrinu i sklonost ka spletkama, u svojoj intimi ova oštroumna žene bila je samo majka koja je svim srcem radila za dobrobit svojih potomaka. A i kako ne bi, imala ih je devetoro.
Možda vas zanima:
KRALJ koji je pokušao da PRODA SRBIJU Austriji za grofovsko imanje: Raskoš i bogatstvo bili mu važniji od otadžbine i krune
Ponudio Srbiju i presto Beču na raspolaganje, a zauzvrat tražio da dobije veliko grofovsko imanje za sebe i svog sina Aleksandra.
IGRE PRESTOLA STAROG BEOGRADA: Životna priča Tomanije Obrenović, žene koja je promenila tok istorije!
Kažu da iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena. Da je tako svedoči i sudbina Jevrema Obrenovića, mlađeg brata kneza Miloša, koji je imao privilegiju da život deli sa gospa Tomanijom. Iako su joj često pripisivali oštrinu i sklonost ka spletkama, u svojoj intimi ova oštroumna žene bila je samo majka koja je svim srcem radila za dobrobit svojih potomaka. A i kako ne bi, imala ih je devetoro.
Možda vas zanima:
KRALJ koji je pokušao da PRODA SRBIJU Austriji za grofovsko imanje: Raskoš i bogatstvo bili mu važniji od otadžbine i krune
Ponudio Srbiju i presto Beču na raspolaganje, a zauzvrat tražio da dobije veliko grofovsko imanje za sebe i svog sina Aleksandra.
IGRE PRESTOLA STAROG BEOGRADA: Životna priča Tomanije Obrenović, žene koja je promenila tok istorije!
Kažu da iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena. Da je tako svedoči i sudbina Jevrema Obrenovića, mlađeg brata kneza Miloša, koji je imao privilegiju da život deli sa gospa Tomanijom. Iako su joj često pripisivali oštrinu i sklonost ka spletkama, u svojoj intimi ova oštroumna žene bila je samo majka koja je svim srcem radila za dobrobit svojih potomaka. A i kako ne bi, imala ih je devetoro.
Nije dovoljno dokazano mišljenje, koje je zastupao kralj Milan, da je u atentat umešana ruska tajna policija, kao ni pretpostavka da je izvršen u korist dinastije Karađorđevića.
vikipedija
Posledice atentata
Kralj Milan je iskoristio atentat da bi uništio radikalsku opoziciju. Odmah su uhapšeni šef Radikalne stranke Nikola Pašić i nekoliko prvaka stranke. Vršeni su pretresi po stanovima i u redakcijama opozicionih listova Dela i Odjeka. Dana 28. juna je proglašeno vanredno stanje u Beogradu i u podunavskom okrugu i ustanovljen preki sud.
Istražni sudija i kraljevski tužilac u krivičnom postupku bio je Vasilije M. Simić (1866—1931), biv. predsednik beogradskog Varoškog suda i lični prijatelj kralja Milana Obrenovića. Naprednjak po političkoj orijentaciji, optužnica koju je podneo Prekom Sudu iznosila je šezdeset strana.
Njegovi savremenici, u prvom redu Živojin Perić (1868—1953) i Slobodan Jovanović (1869—1958) smatrali su da je tekst optužnice odgovarao materijalnoj istini ali i nepogrešivoj Simićevoj proceni o ulogama određenih ličnosti u njoj okvalifikovanih kao neosporni saučesnici atentatora Kneževića.
Predmetne Simićeve kvalifikacije donošene su ne na osnovu njegovih subjektivnih osećaja prema tadašnjim političkim prilikama, a još manje prema Srpskom radikalizmu nego iz činjenica hijerarhijski sistematizovanih i pobrojanih u aktu optužbe (v. Perić, Živojin "Beleške o Vasiliju M. Simiću", Arhiv za Pravne Nauke, Beograd, 1931, pp. 478—483 i Jovanović, Slobodan "Vlada Aleksandra Obrenovića", druga knjiga, 1931, pp. 107—132).
Na pretresu koji je počeo 27. avgusta, nije bilo ozbiljnijih dokaza krivice uhapšenih radikalskih prvaka. Presuda je izrečena 13. septembra.
Na smrt je osuđen atentator Knežević (koji je odmah i streljan) i, u odsustvu, bivši narodni poslanik Ranko Tajsić. U nizu osuđenih na 5—20 godina nalazili su se Stojan Protić, Kosta Taušanović, Aleksa Žujović i Nikola Pašić (pomilovan na dan izricanja presude), a Aca Stanojević je oslobođen kao nevin sa još nekolicinom optuženih.
Događaji posle Ivanjdanskog atentata, koji je očevidno iskorišćen radi progona protivnika dinastije i režima, izazvali su oštro reagovanje srpske štampe izvan Srbije kao i svetske javnosti, i umnogome su doprineli pojačanom nezadovoljstvu u zemlji, piše Vikipedija.
JAJE ČUVARKUĆA: Ovo je JEDINO ISPRAVNO uraditi sa prošlogodišnjim
Mnoge ljude muči pitanje šta se zapravo radi sa čuvarkućom od prošlog Uksrsa, kao i zašto je čuvamo svih 12 meseci
CRKVA OBELEŽAVA TRI SV. MUČENICE: Izgovorite danas ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 16. aprila po crkvenom, a 29. aprila po gregorijanskom kalendaru
Da li nekršteni ljudi mogu da odlaze u crkvu: Evo šta na to kažu sveštenici
Među pitanjima koji pokreću dileme, a koja su povezana sa religijom, nalazi se i dilema da li bi ljudi koji se nisu krstili trebalo da idu u crkvu. Šta o tome kažu sveštenici?
STRASNA NEDELJA Poslednja i NAJSTROŽA nedelja posta je pred nama, evo šta NIKAKO NE TREBA RADITI
Strasna nedelja, poznata i kao Stradalna ili Velika nedelja, je poslednja nedelja Vaskršnjeg posta. Naziv “strasna” ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post.
PUT SVETOG VASILIJA Rođenje i život jednog od najvoljenijih srpskih SVETITELJA, od Mrkonjića do Ostroga (FOTO)
Kada se iz pravca Mostara krene ka Trebinju, put će vas navesti kroz selo Mrkonjići. Mrkonjići su okićeni stablima najslađih smokava i narova koje ste ikada probali, ali pored toga, ono po čemu su Mrkonjići čuveni jeste to da je upravo tu rođen verovatno najomiljeniji i najpoštovaniji svetac naših prostora, naime ovde je rođen Sveti Vasilije Ostroški, čudotvorac.
Komentari(0)