SIMBOL NEKADAŠNJEG BEOGRADA Salon na Paliluli izuzetno značajan za našu kulturu

15:00

Kultura 0

Ko su bili Petrovići i Ilići?

SIMBOL NEKADAŠNJEG BEOGRADA Salon na Paliluli izuzetno značajan za našu kulturu
Wikipedia /William Le Queux

Beograd je na samom početku XX veka imao oko 70.000 stanovnika i čak dva književna salona, u kojima su se okupljali gotovo svi ljudi od pera i pisane reči, koji su nešto značili u ondašnjoj prestonici.

Ono što je zanimljivo jeste da su se obe građevine nalazile nedaleko jedna od druge i da su vlasnici obeju kuća, Ilića i Petrovića, bili ugledni ljudi od pera i državnici.

Dom porodice Ilić u kome su, između ostalih, ponikli pesnik Vojislav Ilić i njegov brat, tvorac prve naučno-fantastične drame na svetu, Dragutin Ilić, nalazila se na u negdašnjoj Vidinskoj ulici, na mestu gde se danas seku Palmotićeva i ulica Džorža Vašingtona.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Ova kuća je srušena 30-ih godina XX veka i o njenom postojanju svedoče samo retki tekstovi u dnevnim novinama ili starim monografijama.

Dom porodice Petrović u kome su stasavali umetnici poput Nadežde i Rastka Petrovića, nalazio se svega nekoliko stotina metara od kuće Ilića, u negdašnjoj Ratarskoj, kasnije Kraljice Marije, a danas ulici 27. marta.

Ljubica Luković, slikarka i sestra Nadežde i Rastka Petrovića, za dom svog detinjstva kaže da se nalazio na broju 32. nedaleko od Markove crkve i starog tašmajdanskog groblja, te da je bio sav u zelenilu prostrane bašte.

Preko puta imanja prostirale su se njive, kroz koje je proticao Bulbulderski potok, a prolaznici su često zastajali pred otvorenim prozorima kuće, govoreći da je unutrašnjost Petrovićeve kuće kao u crkvi.

Kuću su, po rečima znamenite slikarke, deca iz porodice zvala „mali raj“ a u nju su, između ostalih, svraćali Jovan Skerlić, Branislav Nušić, Ivo Vojnović, Simo Matavulj, Ivo Ćipiko, Ivan Meštrović, Gavrilo Princip i drugi.

Kuću je sredinom XIX veka sagradio njihov deda, ugledni trgovac rodom iz podrinjskog sela Nedeljice, Hadži Maksim Petrović. On je u Beograd došao početkom XIX veka, nakon Drugog srpskog ustanka, u vreme kada su se u najveći grad buduće kneževine doseljavali Srbi iz svih krajeva.

Rodonačelniku kuće Petrovića se po dolasku u Beograd osmehnula sreća budući da ga je, kao siromašnog šegrta, usvojio imućni trgovac koji ga je nedugo potom odveo i na hadžiluk.

U drugoj polovini XIX veka u kući se, u jednom trenutku, nalazila i Hadži-Maksimova kafana, čiji je redovni gost bio i znameniti pesnik i slikar Đura Jakšić.

Hadži-Maksim Petrović je imao šestoro dece, četiri sina i dve ćerke, a jedno od njih bio je i Dimitrije Mita Petrović, istoričar, autor trotomnog dela „Finansije i ustanove obnovljene Srbije do 1842“ i svojevremeno veoma talentovan slikar, koji je zanat učio kod Stevana Todorovića.

Dimitrije je bio pasionirani sakupljač starina, naročito dokumenata iz raznih epoha naše nacionalne istorije. S tim u vezi postoji i jedna interesantna anegdota, kako je do ove ljubavi došlo.

Vraćajući se jednoga dana sa pijace, kući je doneo sir zamotan u neobičnu i veoma tvrdu hartiju. Zgranuti ukućani su brzo konstatovali da je papir važan dokument iz perioda ustaničke Srbije, koji je pripadao Karađorđevoj prepisci. Kako se ovakav raritet našao u rukama piljara, nije bilo jasno, ali je poslužio kao osnov za Dimitrijevu zbirku dokumenata iz perioda prvog i drugog ustanka, koja je vremenom postala impozantna.

U braku Dimitrija Petrovića i učiteljice Mileve Zorić, rođake Svetozara Miletića, rođeno je trinaestoro dece, od kojih su Nadežda i Rastko Petrović, svakako najpoznatiji.

Pored njih, treba pomenuti i njihovu sestru Anđu, koja je iznenada preminula januara 1914. godine u dvadeset i trećoj godini života, ostavši upamćena po svojoj prepisci sa legendarnim piscem Lavom Tolstojem.

Naime, kada je oktobra 1908. godine došlo do aneksije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske, očajna i patriotski vaspitana, Anđa šalje pismo Tolstoju, moleći ga da se nekako zauzme za Srbiju. Shvativši da mu piše devojka od nepunih devetnaest godina, očaran njenim zalaganjem za otadžbinu, on piše spis „O prisjedinjenju Bosne i Hercegovine Austiji“, što predstavlja i njegovo poslednje delo.

Dom Petrovića uništen je 1941. godine, na samom početku aprilskog bombardovanja.

U požaru koji je progutao kuću zauvek su nestali svi stari rukopisi i dokumenti iz srpske istorije koje je Nadeždin otac decenijama brižljivo sakupljao, kao i njeni crteži ilustracije i portreti znamenitih posetilaca kuće u Ratarskoj 32.

Na mestu gde se nekada nalazila kuća Petrovića danas je izgrađen kompleks solitera, a deo negdašnjeg velikog porodičnog dvorišta, ispunjenog ružama i vinovom lozom, danas zauzima palilulska pijaca.

Velika je šteta što ne postoji jedna tabla koja bi, makar i okvirno, posetiocima ukazivala na mesto na kome postojala kuća takve važnosti za našu kulturu. I u kojoj je svoje prve životne i slikarske korake naučila slikarka kojoj se divio jedan Pikaso.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading