Ljigave, providne i s pipcima: Nema koga bar jednom nije opekla meduza u moru, ali da li ste znali da ih ima i u Adi
Šta sve pliva u vodama našeg najpopularnijeg kupališta u gradu? Da li ste sa nečim već imali bliski susret, a da toga niste ni bili svesni? Sve je moguće
Znate onaj osećaj da dok plivate kao da vas je nešto dotaklo, pecnulo, možda čak i uštinulo? Nekada je taj osećaj i stvaran, a kao u svakom jezeru, tako i u Savskom nastanjen je bogat životinjski svet.
U jezeru na Adi Ciganliji živi od 20 do 25 vrsta riba, među njima su i somovi koji mogu da "dobace" i do 100 kilograma, kao i rakovi, slatkovodne meduze, kalifornijske kornjače, a tu su i desetine vrsta insekata i vodenih biljaka, objašnjavaju stručnjaci.
Pre nekoliko godina, jedan Beograđanin opisao je kako je osetio da ga je nešto pod vodom uštinulo ili ugrizlo.
Možda vas zanima:
ZVALU SU GA SRPSKI "SING SING": Na Adi Ciganliji nekada su sprovođena strašna mučenja, evo o čemu je reč!
Danas svi uživamo na poznatom beogradskom moru - Adi Ciganliji, a do pre samo neštio više od pola veka to je bilo veoma ozloglašeno mesto.
NEĆETE VEROVATI ŠTA SE SVE KRIJE U VODI ADE CIGANLIJE! Ronilac otkrio TAJNE, a OVO je NAJOPASNIJA stvar na jezeru (FOTO)
Ada Ciganlija je puna somova raznih veličina, iako to mnogi Beograđani ne znaju
Možda vas zanima:
ZVALU SU GA SRPSKI "SING SING": Na Adi Ciganliji nekada su sprovođena strašna mučenja, evo o čemu je reč!
Danas svi uživamo na poznatom beogradskom moru - Adi Ciganliji, a do pre samo neštio više od pola veka to je bilo veoma ozloglašeno mesto.
NEĆETE VEROVATI ŠTA SE SVE KRIJE U VODI ADE CIGANLIJE! Ronilac otkrio TAJNE, a OVO je NAJOPASNIJA stvar na jezeru (FOTO)
Ada Ciganlija je puna somova raznih veličina, iako to mnogi Beograđani ne znaju
Možda vas zanima:
ZVALU SU GA SRPSKI "SING SING": Na Adi Ciganliji nekada su sprovođena strašna mučenja, evo o čemu je reč!
Danas svi uživamo na poznatom beogradskom moru - Adi Ciganliji, a do pre samo neštio više od pola veka to je bilo veoma ozloglašeno mesto.
NEĆETE VEROVATI ŠTA SE SVE KRIJE U VODI ADE CIGANLIJE! Ronilac otkrio TAJNE, a OVO je NAJOPASNIJA stvar na jezeru (FOTO)
Ada Ciganlija je puna somova raznih veličina, iako to mnogi Beograđani ne znaju
- U jednom trenutku osetio sam kao da me je nešto uštinulo za nogu, delovalo je kao da je to neka životinja sa klještima. Sledeći put sam osetio ujed, ili ubod, još jači od prethodnog. Izgledalo mi je kao da “to nešto” brani svoju teritoriju, osetio sam i neko strujanje oko mene. Nakon toga mi više nije bilo prijatno, pa sam izašao iz vode - opisao je tada Damir Bajrektarević bliski susret sa nekim bićem i dodao da je bio izvan dela jezera obeleženog za kupanje.
Šta je moglo to da bude? Biolog dr Aleksandar Hegediš, savetnik za upravljanje ribolovnim resursom u Savskom jezeru, ocenio je tada da je to najverovatnije bio vodeni ronac.
- Moguće je nekada da ronac nanese sitne povrede, tačnije da neka osoba odreaguje na njih. To obično budu larve ronca koje su grabljive. Imaju klešta kojima mogu da uštinu - priča Hagediš.
Osim roncu, srebrnoj bubi koja živi među podvodnim biljem, upravo u delovima gde nema mnogo kupača i narasta i do 5-6 centimetara, Savsko jezero je stanište i desetinama drugih vrsta životinja i biljaka na koje takođe neki sugrađani mogu imati reakcije u vidu crvenila na koži. Dr Hegediš dodaje da je najveća većina njih sasvim bezopasna po ljude.
Shutterstock
Slatkovodna meduza
Slatkovodne meduze se u Savskom jezeru pojavljuju poslednjih decenija svake tri-četiri godine. Međutim, stručnjaci ističu da one ne mogu da povrede kupače, da su sasvim male i mahom ih primećuju deca u plićaku.
Kalifornijska kornjača
- Ona lako preživljava, jer jednostavno to je bara, a kornjača je barska. Dakle, nije joj hladno, niti postoji bilo šta što bi moglo da je ugrozi. Neke životinje slabije podnose hladnoću, a neke bolje. Ako se u jezeru nađe nekoliko kornjača koje su bolje prilagođene uslovima, eto vam populacije – ispričao je ranije za "Blic" dr Hegediš.
Desetine vrsta riba
U Savskom jezeru se može naći do 25 vrsta riba. Od domaćih vrsta su tu šaran, štuka, smuđ, bucov, deverike i mnoge druge, dok su poribljavanjem uneti amuri, tolstolobici, babuške, američka sunčica ili američki patuljasti som od kojih, kako kažu stručnjaci, imamo više štete nego koristi. Na primer, američka sunčica i američki patuljasti som su dve krajnje nepoželjne vrste jer istiskuju autohtone ribe i uspostavljaju dominaciju.
- Američka sunčica je veoma agresivna u periodu kada čuva ikru, a domaće nisu pošteđene ni kornjača koje ljudi bace kada porastu - istakao je dr Hegediš ranije za Blic.
Ništa manje nepoželjna nije ni babuška, ali nju ribolovci često pecaju zbog ishrane.
I tolstolobik je vrsta uneta u Savsko jezero 50-ih godina zbog čega su buduće generacije ihtiologa zažalile mnogo puta. Tolstolobik može da dosegne i do 40 kilograma, a kada primete nagli pokret počinju da se trzaju. Od udara kupač može da se onesvesti ili čak i udavi.
- Somovi u jezeru su znak da je voda dobra i kvalitetna, jer da nije, ne bi mogli toliko da porastu, ali oni neće napasti ljude. Može samo da vas ubode neki cverglan, zato što ima bodlje koje nisu baš prijatne i imaju malo otrova, ali neće vas bocnuti ako ga ne dirate.
Dan-dva možete osećati bol na mestu uboda i to je sve. Samo veliki tolstolobici mogu biti malo opasniji jer se oni umrtve i, ako im priđete blizu, uplaše se i malo vas ćušnu, udare. Njih preko dana nema, te noću treba pripaziti – poručio je Hegediš.
(Blic)
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)