Zašto deca plaćaju roditeljske grehove: Evo kako se rešiti pradedovske kletve!
Ima li većeg prokletstva do gledanja sopstvenog deteta kako pati i to zbog vaše lične greške
Ne tako davno čast i obraz su bile dve reči na koje se najviše obraćala pažnja. Stariji su vodili računa da budu primer mlađima, ponavljali im koliko je bitno da sačuvaj čast i obraz porodice, a mladi su sa strahopoštovanjem ispunjavali očekivanja.
Negde uz put zaboravili smo na pradedovsku zakletvu, a čast i obraz smo izbacili iz rečnika ali i iz glave. Tada su počeli da nama se dešavaju "prokletstva" ili "loša sreća", kako često volimo da spomenemo.
Sa svih strana možete da čujete "Zašto se ovo meni dešava? Nikom nisam ništa loše uradio?" Međutim, ne morate vi da uradite ništa loše, dovoljno je da je vaš otac ili deda počinio neki greh, a taj greh se "lomi" na vama.
Možda vas zanima:
KLETVA KNEZA LAZARA PRATI IH DO DANA DANAŠNJEG: U boj na Kosovo otišlo im 7 umesto 700 konjanika, a onda ih je knez ovako prokleo
Pred Vidovdan, svake godine, u Topoli kod Jagodine oživi legenda o prokletstvu kneza Lazara, jer je u Boj na Kosovo iz tog sela otišlo sedam od 700 konjanika i sada, decenijama ne mogu da povećaju broj domaćinstava na više od sedam.
Zašto deca plaćaju roditeljske grehove: Evo kako se rešiti pradedovske kletve!
Ima li većeg prokletstva do gledanja sopstvenog deteta kako pati i to zbog vaše lične greške
Možda vas zanima:
KLETVA KNEZA LAZARA PRATI IH DO DANA DANAŠNJEG: U boj na Kosovo otišlo im 7 umesto 700 konjanika, a onda ih je knez ovako prokleo
Pred Vidovdan, svake godine, u Topoli kod Jagodine oživi legenda o prokletstvu kneza Lazara, jer je u Boj na Kosovo iz tog sela otišlo sedam od 700 konjanika i sada, decenijama ne mogu da povećaju broj domaćinstava na više od sedam.
Zašto deca plaćaju roditeljske grehove: Evo kako se rešiti pradedovske kletve!
Ima li većeg prokletstva do gledanja sopstvenog deteta kako pati i to zbog vaše lične greške
Možda vas zanima:
KLETVA KNEZA LAZARA PRATI IH DO DANA DANAŠNJEG: U boj na Kosovo otišlo im 7 umesto 700 konjanika, a onda ih je knez ovako prokleo
Pred Vidovdan, svake godine, u Topoli kod Jagodine oživi legenda o prokletstvu kneza Lazara, jer je u Boj na Kosovo iz tog sela otišlo sedam od 700 konjanika i sada, decenijama ne mogu da povećaju broj domaćinstava na više od sedam.
Zašto deca plaćaju roditeljske grehove: Evo kako se rešiti pradedovske kletve!
Ima li većeg prokletstva do gledanja sopstvenog deteta kako pati i to zbog vaše lične greške
Vi okajavate grehe vaših otaca.
Predanje kaže da se gresi prenose na četvrto, pa čak i sedmo koleno. U Knjizi Postanja Biblije priča se o tome, kako su Hamov sin Hanan i njegovo potomstvo bili prokleti i nosili prokletstvo za greh koji je počinio Ham.
Prokletstvo je izgovorio Hamov otac Noj, a ne Bog. Sam Noj je “bio čovek pravedan i neporočan u rodu svom” (Post. 6, 9) i imao je tri sina: Sima, Hama i Jafeta, koje je Gospod naredio Noju da povede sa sobom u barku.
Kada se potop završio, Noj je sa sinovima izašao iz barke i prineli su žrtvu Bogu. Gospod je blagoslovio Noja i njegove sinove i obećao da više voda neće služiti za potop radi istrebljenja svega živog. Čak štaviše, interesantno je da je kao znak tog obećanja Gospod napravio dugu.
Noj i njegovi sinovi su bili blagosloveni od Boga. I evo šta se dešava dalje: posle potopa "A Noje poče raditi zemlju i posadi vinograd; i napi se vina opi se, i otkri se nasred šatora svojega. A Ham, otac Hanancima, vide golotinju oca svojega, i kaza obojici braće svoje na polju. A Sim i Jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i idući natraške pokriše njom golotinju oca svojega, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svojega. A kad se Noje probudi od vina, dozna šta mu je učinio mlađi sin, i reče: proklet da je Hanan i da bude sluga slugama braće svoje!” (Post. 9.20-25).
To jest prokletstvo Hanana za greh oca njegovog, Hama, je izgovorio Noj – to je Nojevo delo. I prokletstvo je bilo upućeno na Hanana, zato što je Ham kako shvatamo bio blagosloven od strane Boga. Noj je to znao i prosto nije mogao da prestupi taj blagoslov. I od njih je sve počelo.
Deca su plaćala za grehe svojih očeva pred Bogom. Međutim Biblija u par navrata navodi: "Ja sudim svima po putevima njegovim“ i "Svako će za svoj greh poginuti!" što znači da pred Bogom ne postoji greh koji se prenosi na decu.
Ali ako se osvrnemo na pojedinca, da li postoji veća kazna za čoveka nego da njegovo dete pati? Ako je neko učinio greh, najveća naplata će biti da njegovo dete okajava njegov greh.
Da bismo izbegli takvu strašnu kaznu, vratimo u porodicu reči čast i obraz. Neka naša deca znaju da je sutra najvažnije da čuvaju čast svoje porodice i da nikada ne okaljaju svoj obraz.
Jedno to može zaštiti našu unučad. A oni koji sa sobom nose teret pradedovske kletve, neka izmole oproštaj od Boga i sa sebe skinu vekovno prokletstvo. U veri je spas.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)