On ima neobične pacijente, on je srpski doktor za cveće: Nikola orhideje vraća u život, osim stručne terapije biljkama prepisuje mnogo ljubavi i pažnje
Kada pacijent stigne kod Nikole Mihajlovića, nakon detaljnog pregleda, postavlja se dijagnoza, a potom sledi terapija i to ne bi bilo ništa neobično, da njegovi pacijenti nisu uglavnom cvetnice. On je specijalista za orhideje, koje nakon njegovog tretmana žive novi život.
- Kao što doktori leče ljude, tako i ja lečim biljke. Recimo, kada imamo žute liske, to nam govori da je bilo pretoplo u prostoriji i kada nema dovoljno vlage cvetovi se smežuraju i krenu da otpadaju. Jako je bitno dezinfikovati alat sa kojim se delovi seku, a seku se tačno od jednog, do dva centimetra iznad spavajućeg pupoljka i oni će kroz jedno mesec do dva ponovo procvetati i dati nove liske - priča Nikola za agenciju RINA.
Doktor za cveće, kako Nikolu zovu u Gornjem Milanovcu, pored stručne terapije, biljkama obavezno prepisuje mnogo ljubavi i pažnje.
rina
- Cveće voli muziku, pažnju, ne voli hladnu vodu i u svakom slučaju morate mu ogoditi - kaže Mihajlović.
Možda vas zanima:
Orhideji nije dovoljna samo voda: Uz ovaj trik vaša lepotica će raskošno cvetati
Orhideja je posebno osetljiva biljka.
Polje divljih orhideja u srcu Srbije: Prelepa Ovčarsko-kablarska klisura je utočište za biljke koje su uspele da prežive čak i ledeno doba,
Na njenom području registrovano čak 26 različitih vrsta ovog cveta
Možda vas zanima:
Orhideji nije dovoljna samo voda: Uz ovaj trik vaša lepotica će raskošno cvetati
Orhideja je posebno osetljiva biljka.
Polje divljih orhideja u srcu Srbije: Prelepa Ovčarsko-kablarska klisura je utočište za biljke koje su uspele da prežive čak i ledeno doba,
Na njenom području registrovano čak 26 različitih vrsta ovog cveta
Možda vas zanima:
Orhideji nije dovoljna samo voda: Uz ovaj trik vaša lepotica će raskošno cvetati
Orhideja je posebno osetljiva biljka.
Polje divljih orhideja u srcu Srbije: Prelepa Ovčarsko-kablarska klisura je utočište za biljke koje su uspele da prežive čak i ledeno doba,
Na njenom području registrovano čak 26 različitih vrsta ovog cveta
Njegova cvećara potpuno je neobična, jer u njoj dominira starinsko cveće, šeboj, zvončići, hajdučka trava i suncokreti, a on uprkos trendovima ostaje svoj.
- Cveće je kod mene uglavnom poljsko, jer ja to lično volim naročito pastelne nijanse boja i raznolikost oblika i jako volim cveće koje lepo miriše - ističe on.
rina
A kada je reč o veseljima i cvetnim dekoracijama, Nikola već godinama bije bitku, da na svadbe umesto veštačkog vrati tradicionalne prirodne ukrase.
- Od kineskog cveća, zar nije lepše staviti grančicu ruzmarina koji miriše na svadbi, ne mora da bude trobojka, već može neka trakica sa kanapčićem i to je ono što vraća stare vrednosti naših svadbi - zaključuje ovaj Gornjomilanovčanin.
rina
Svaki njegov aranžman ili buket su unikatni i prava umetnička dela, pa mušterije uglavnom njemu prepustaju izbor i izgled buketa.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)