NAJLEPŠA ZEMLJA Mokiju Srbija bolja od Švajcarske, a žene, rad i šljivovica ključ dobrog zdravlje, uzbudljiva priča jednog Srbina (FOTO)
U srcu Srbije, tamo gde se zelene nepregledni šumadijski brežuljci i gde vreme teče sporije i tiše, nalazi se selo Mutanj. Ovo malo selo, skriveno od gradske vreve, mesto je odakle je potekao naš današnji sagovornik.
Momčilo Milovanović Moki, naš pričljivi domaćin je čovek čiji je životni put bio prava avantura, koju je zamenio šumom, zemljom i ljubavlju. Nadimku Moki kumovao je prijatelj Švajcarcac jer se mučio da izgovari ime Momčilo, sada ga svi znaju po njemu.
Momčilo je ceo život proveo u Švajcarskoj, daleko od rodne grude. Tamo je radio naporno, bio vlasnik dva autobusa kojima je prokrstario celu Evropu, držao liniju Švajcarska- Srbija 36 godina, a pre toga 15 radio u firmi.
Tamo su ostala njegova deca, dva sina, kćerka i šestoro unučadi. Tamo se ženio "dva puta zvanično i više puta nezvanično", kako kaže uz osmeh, da bi ljubav konačno našao pored mlađane devojke, naše Srpkinje iz Topole.
Međutim, pored svega što Švajcarska nudi, vratio se u Srbiju za vreme pandemije korona virusa, sada kaže da nigde nije lepše. Šumadija, Milanovac i Mutanj su sada njegov svet.
Varate se ako mislite da je Moki došao da odmara. Iako devizni penzioner sa veoma pristojnom penzijom za naše prilike, ovaj veliki radoholik je, pored svog nasleđenog imanja, kupio veliku šumu u rodnom selu.
Ima tri traktora i čak 9 prikolica koje je sam osmislio i napravio u svojoj radionici i neumorno radi, što sa drvima što na imanju. Sam je napravio pekaru za prasiće i sušaru za meso, a nije mu teško ni u pečurke da ide, kad im je vreme.
Drveće, zelenilo i miris lišća postali su deo svakodnevnice. Svako jutro, uz prve zrake sunca, on kreće da radi. Kaže da spava samo dva sata dnevno. Zemlja sa koje je potekao je, kako kaže, najlepša i on je rešio da joj se sada oduži.
Naravno, razgovor sa Momčilom ne bi bio potpun bez pitanja o šljivovici. Veli da svake godine ispeče veliku količinu a da mu je često dok radi mera "pola kile". Otkrio nam je i tajnu prave srpske rakije. “Zdravi plodovi šljive moraju da prevru od 21 do 25 dana, ni manje ni više, a najbolje da se peče oko dvadeset i prvog dana”, kaže. To je proveren i najbolji recept.
Moki je živ dokaz da su ključ zdravog života rad, ljubav prema zemlji, ljubav prema ženi, sa kojom se sve postiže kompromisom... i naravno dobra šljivovica.
Njegova priča je inspiracija za sve nas da naučimo da cenimo darove ove zemlje i da se vraćamo korenima.
I tako, u Šumadiji, gde pravi srpski duh nikada ne jenjava, Momčilo gradi svoj svet u osmoj deceniji, a svi bi mu dali bar dve decenije manje.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)