BOŽANSKI BROJ Mnogi umni ljudi tvrde da je broj fi dokaz da je svet stvorio BOG, pročitajte zašto!
Poznat i kao zlatni presek ili božanski broj, zlatni rez je matematičko-strukturalni pojam koji se najčešće veže za umetnost, jer je u istoriji umetnosti najčešće korišćen. Ovaj broj ima mnoge zanimljive primene, uključujući i molekularnu biologiju, gde se može primetiti u DNK.
Fibonačijev niz oblikuje se rekurzivnom relacijom: nakon dve početne vrednosti, svaki sledeći broj je zbir dva prethodnika.
Prvi Fibonačijevi brojevi su 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, …1. Ako podelimo svaki sledeći broj u Fibonačijevom nizu s njemu prethodnim, dobijamo broj približan 1,618
Ovaj niz je nazvan po Leonardu od Pize, poznatom kao Fibonači.
Ako podelimo svaki sledeći broj u Fibonačijevom nizu s njemu prethodnim, dobijamo broj približan 1,618, ovaj broj se pojavljuje gotovo svuda u prirodi, umetnosti i arhitekturi.
Neverovatno ali za zlatni rez ima još mnogo zanimljivih podataka koji su vredni pomena:
Dvostruka spirala molekule DNK. Molekula DNK sadrži genetski kod i ima dvostruku spiralu. Ako izmerimo dužinu molekule DNK, nećemo biti iznenađeni kada otkrijemo da dužina i širina DNK molekule odražavaju proporciju zlatnog preseka.
Leptirova krila i krila vilinog konjica takođe su u proporciji zlatnog preseka.
Otisci prstiju takođe slede ovu geometriju.
Zlatni rez nije samo prisutan u ljudskom telu i prirodi, već se proteže i u svemir. Proučavanjem svemira, možemo prepoznati mnoge obrasce koji odražavaju zlatni rez. Ukratko, zlatni presek je tajanstvena proporcija koji se ponavlja u različitim aspektima našeg sveta, uključujući DNK i svemir.
U pčelinjoj zajednici (košnici), uviek je manji broj mužjaka pčela nego ženki pčela. Kada podelimo broj ženki s brojem mužjaka pčela, dobijemo broj fi (Fibonačijev broj).
Ova povezanost s Fibonačijevim nizom takođe se može primijetiti u Nautilusovoj konstrukciji, gdje spirale prate Fibonačijev niz.
Broj spirala u suncokretovom cvetu je Fibonačijev broj. Ovo omogućava optimalno raspoređivanje semenki za rast.
Ljudski telo: Odnos između dužine ruke i podlaktice, dužine prsta i falange takođe se približava zlatnom rezu.
U umetnosti, zlatni rez koristi se za postizanje estetske ravnoteže i privlačnosti. Mnoge poznate slike, poput Mona Lize Leonarda da Vinčija, konstruisane su koristeći zlatni presek. Dizajneri često koriste ovu proporciju za raspored elemenata i kompoziciju.
Već smo pominjali primenu zlatnog reza u arhitekturi, ali vredi napomenuti da se koristi u dizajnu fasada, prozora, vrata, stubova i drugih arhitektonskih elemenata.
Finansije i tržište, neobično, zlatni presek se takođe pojavljuje u finansijskim analizama.
Muzika: neki tvrde da je Antonio Stradivari, poznati graditelj violina, koristio zlatni presek u konstrukciji svojih violina kako bi postigao optimalne proporcije i akustični kvalitet.
Ukratko, zlatni rez je univerzalna proporcija koja se pojavljuje svuda, od prirode do umetnosti, arhitekture i finansija. Njegova prisutnost daje posebnu harmoniju i sklad u svet oko nas.
Dа li su ovаkvа delа u prirodi rezultаt slučаjnosti ili je to delo velikog Stvoriteljа (Boga) ostаje pitаnje o kome čitаlаc može sаm doneti sud.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(1)
Veliki Stvoritelj nije Hristos nego Bog.