ZA SREĆAN I USPEŠAN PUT: Evo šta će vam se dogoditi ako krenete iz kuće, pa se vratite po nešto što ste zaboravili
Nekada su putovanja bila mnogo rizičnija, putovalo se peške ili konjima, a razbojnici su vrebali na svakom koraku.
Naš narod je i za to imao određena verovanja.
Kada iz kuće neko odlazi na dalek put, ne valja se toga dana ništa davati iz kuće na zajam, jer bi putniku put bio nesrećan.Kada čovek polazi konjem na put pa mu se konj pomokri, nije dobro; a ako se pobalega, put će mu biti srećan i uspešan.
Ako sretne nekoga sa praznim korpama ili torbama, ništa mu neće polaziti od ruke.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Vodonoša sa praznim testijama kada ide po vodu, nikoga niti pozdravlja niti otpozdravlja, jer bi “maler terao” toga koga on sretne i pozdravi. Potkovica konjska nađena, ili cela ili parče, obećava srećan i koristan dan.
Ako se neko na putu saplete na neki kamen ili panj, znak je da je na tome mestu zakopano blago.
Zmija, zec, lisica, mačka i jež kome pređu put, snaći će ga nesreća.Nasuprot ovome, negde veruju da su lisica i jež dobri znaci i kome oni pređu put, pratiće ga srećaKo vidi lovca ili pecača da ide u lov, neka ga ne pita kuda će, jer će on biti jedini krivac ako ovi toga dana ništa ne ulove. Ko na putu sretne grbavu osobu, pratiće ga sreća.
Ko krene na put, pa se vrati po nešto što je zaboravio, taj na tom putu neće imati nekog naročitog uspeha.
Ako se dva ili tri puta vrati po zaboravljene stvari, put će mu se završiti sa gubitkom i neprijatnostima.Ko ujutro kada izađe iz kuće sretne nekoga sa punim torbama ili korpama, taj će toga dana imati sreće.
A ako tu osobu neprimetno takne po grbi, biće srećne ruke sve dok ruke ne opere. Odžačara ko sretne, pratiće ga cpeća.
Mačka kome preseče put, znači da od toga puta neće imati nikakve koristi. Ko na putu sretne psa, put će mu biti uspešan.Svinje sresti na putu, znak je da će se doći do neočekivanog dobitka. Riđeg konja ko sretne na putu, videće se sa dragom osobom.Belca konja ko sretne na putu, imaće nepredviđene izdatke.
(Opanak)
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)