Kako sve Srbi putuju u inostranstvo: "Lik doneo džak kupusa, do njega majka sa šerpekanjom sarmi iz rodnog kraja"
Kažu da je svako putovanje avantura za sebe, i istina, bilo da putujemo zbog posla ili zadovoljstva, iskustva koja stičemo su dragocena. Jedan detalj, ipak, izdvaja putnike iz naše zemlje u odnosu na ostale narode i odnosi se na to da prava avantura počinje mnogo ranije - čim kupimo autobusku kartu.
Prema tvrdnji jednog korisnika "Redita", sve što počinje da se dešava od momenta kada kročimo na autobusku stanicu, izdvojilo bi putnike iz Srbije među hiljadama drugih nacija i svaki od događaja mogao bi da se opiše kao poseban sociološki fenomen.
"Na Beogradskoj autobuskoj stanici obično više autobusa krene istovremeno. Iako piše na autobusu destinacija i usputne stanice, gomila ljudi krene da smara vozače pitanjima, gde ide i da li staje tu ili tamo.
Pakovanje prtljaga je događaj vredan pažnje: neki ljudi nose ogromne šerpenje (one sa velikim tufnama) pokrivene kuhinjskim krpama u kojima su sarme iz rodnog kraja. Jedan lik nosi džak kupusa (čest slučaj).
Možda vas zanima:
BAROKNI DRAGULJ U SRCU VRŠCA Ovaj velelepni dvor krije mnoge vredne zbirke ikona sakupljenih u Banatu
Vladičanski dvor je dvor vladike banatskog i jedini je koji potiče iz baroknog doba, a da ima ovu namenu.
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Možda vas zanima:
BAROKNI DRAGULJ U SRCU VRŠCA Ovaj velelepni dvor krije mnoge vredne zbirke ikona sakupljenih u Banatu
Vladičanski dvor je dvor vladike banatskog i jedini je koji potiče iz baroknog doba, a da ima ovu namenu.
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Možda vas zanima:
BAROKNI DRAGULJ U SRCU VRŠCA Ovaj velelepni dvor krije mnoge vredne zbirke ikona sakupljenih u Banatu
Vladičanski dvor je dvor vladike banatskog i jedini je koji potiče iz baroknog doba, a da ima ovu namenu.
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Nekoliko putnika je angažovano da nađu žrtve koje će da im prebace po dozvoljena dva boksa cigara (sad je smanjeno na šest kutija, ako sam dobro čuo). Ima švercera rakije sa po deset i više flaša. Jedan se pravdao mađarskim carinicima da mu to treba za masažu. Izgubili smo gomilu vremena zbog procedure i kazne koju je platio", piše on.
Čežnja kreće čim se pređe granica
Naravno, iako su sedišta numerisana gotovo uvek ima ljudi koji pokušavaju da zauzmu tuđe mesto, sve dok se ne umeša vozač, a ponekad i izbije ozbiljna svađa, dodaje autor.
"Pre prilaska granici, javlja se dobrovoljac da sakupi po pet evra od svakog za carinike, valja se. Nakon prelaska mađarske granice, počinje da se pušta serija filmova ili same serije, domaće š-produkcije, od kojih ni jednu nisam zapamtio. Gde uopšte nabavljaju to, i ko to snima, pojma nemam. Za čudo, većina sa pažnjom prate. Stalniji putnici naručuju puštanje omiljenih filmova.
Neposredno pre silaska na stanicu destinacije obično se javi neko ko glasno proklinje strani grad, državu i posao. Čežnja za rodnim krajem brzo udara", objašnjava.
U povratku za Srbiju, kaže, sve situacije se ponavljaju, osim što putnici na peron sa sobom nose daleko više stvari nego što su poneli.
"Jedna žena donosi dvadeset onih ogromnih platnenih tzv. švercerskih torbi. Vozač unezvereno gleda i u besu pita gde on to da stavi. Žena tvrdi da su to stvari od nekog čoveka koji je umro. Na ponovljeno pitanje samo uporno odgovara: "Pa kad je umro", ne pomišljajući ni tren da odustane. Da li je istina ili ne, ko će znati. Nakon prepirke od dvadeset minuta, sve torbe ipak staju i mi sa olakšanjem nastavljamo put.
Svi vozači imaju "svoja" mesta gde staju, a to su obično naši restorani preko ili jedan u okolini Sombora. Izgleda da vozači imaju besplatan obrok dok bar pola autobusa naručuje svoj topli doručak. Svi sretni. Granica je iza nas. Za par sati bićemo kući", napisao je Reditor svoja zapažanja.
Ostali su se odmah složili sa njegovim opisom situacije, dodajući u pomenutu scenu i lika koji obavezno bez prestanka pušta muziku sa telefona tokom vožnje, kao i ljude koji ne poštuju dogovoreno vreme kretanja, pa ih čitav autobus čeka. Osim toga, nezaobilazne su i gastarbajterske "lovačke priče na parkinzima i granici kad se izađe na pauzu".
"Neke dve naše francuske penzionerke se arogantno svima nahvališe o svom životu i uspesima, usput spuštajući ljude i život u Srbiji. Onda se izuše i staviše papke u prolaz između sedišta. To je toliko smrdelo, kao da su po buđavoj tuni gazile. Bukvalno je ceo autobus smrdeo. Jedna mi zgrabila pasoš iz ruke, kao "Hej, koje zemlje je to pasoš" i ćap! Jednom mi neka porodica naših iz Švajcarske ukrala novine i magazine dok sam bio u toaletu. Kasnije dok sam tražio kikoću se i pokušavaju ih sakriti. Bračni par u u 40-im sa dvoje dece... Što se tiče bahatosti i nekulture na to sam nekako oguglao jer sam dosta putovao po Aziji, Kinezima, pa prazna tri mesta, i onda Vijetnamcima, u tome niko ne može da parira. Za njih su i naši gastarbajteri engleska aristokratija", pokušao je na kraju da nas opravda jedan od korisnika.
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)