TURISTIČKA I ARHITEKTONSKA ATRAKCIJA, DELO BEOGRAĐANINA Most na Đurđevića Tari, preko kog idemo na more, među 20 najlepših na svetu
Jedan od najlepših mostova na svetu, kako tvrdi jedan svetski magazin, delo je ruku Beograđanina.
Most na Đurđevića Tari podignut je uoči samog Drugog svetskog rata. U delo inžinjera Mijata Trojanovića u čiju su zamisao u početku svi sumnjali.
Za potrebe gradnje jednog od 20 najlepših mostova na svetu, kako ga je okarakterisao portal “Bright sight” podignuta je najveća skela na svetu, a priče o njemu podjednako su fascinantne kao i sam most.
– Vekovima, ljudi su gradili mostove kako bi povezali druge krajeve gradova i zemalja. Građeni su da nas povežu jedne sa drugima. „Brajt sajd“ prikupio je 20 fotografija mostova i akvadukta koje nas vežu na predivan način i sa sigurnošćuu možemo ih samo nazvati umetnošću – kaže uredništvo „Brajt sajda“.
Možda vas zanima:
OVA SRPSKA PLANINA JE NAJLEPŠA U PROLEĆE: Jedan staroslovenski bog je nije slučajno izabrao za svoj dom (FOTO)
Tara je izuzetno posećena zbog povoljnih klimatskih uslova
Mesta koja gutaju zvuke: Gde u Srbiji tišina nije prazna, već sveta
Postoje tačke na mapi Srbije gde ni korak ne odjekne, ni vetar se ne čuje – a narod veruje da se tamo “čuje ono što je u tebi”
Možda vas zanima:
OVA SRPSKA PLANINA JE NAJLEPŠA U PROLEĆE: Jedan staroslovenski bog je nije slučajno izabrao za svoj dom (FOTO)
Tara je izuzetno posećena zbog povoljnih klimatskih uslova
Mesta koja gutaju zvuke: Gde u Srbiji tišina nije prazna, već sveta
Postoje tačke na mapi Srbije gde ni korak ne odjekne, ni vetar se ne čuje – a narod veruje da se tamo “čuje ono što je u tebi”
Možda vas zanima:
OVA SRPSKA PLANINA JE NAJLEPŠA U PROLEĆE: Jedan staroslovenski bog je nije slučajno izabrao za svoj dom (FOTO)
Tara je izuzetno posećena zbog povoljnih klimatskih uslova
Mesta koja gutaju zvuke: Gde u Srbiji tišina nije prazna, već sveta
Postoje tačke na mapi Srbije gde ni korak ne odjekne, ni vetar se ne čuje – a narod veruje da se tamo “čuje ono što je u tebi”
A most, između sela Budečevica i Trešnjica, zahvaljujući nizu događaja odavno je ušao u legendu. Dugo vremena u narodu je kružila priča da je most delo Lazara Jaukovića, koji ga je i srušio, zbog čega je streljan.
Ipak, reč je o delu inženjera Mijata Trojanovića koji je sagradio most, a u vreme njegovog rušenja bio u nemačkom logoru.
vikipedija
Uprkos tome što je ušao pored brojnih novinskih tekstova i u literaturu, stigao je i na film. Neki od njih su i dan-danas nepoznati, jer se priča o mostu prenosila se s kolena na koleno, pa je tako ime projektanta i dalje nepoznato široj javnosti.
Projektant Mijat Trojanović, kasnije je postao profesor Univerziteta u Beogradu. Prilikom gradnje mosta podignuta je najviša drvena skela u svetu! U predvečerje Drugog svetskog rata, sredinom novembra 1940. godine, Trojanović, čiju su zamisao mnogi dočekali sa skepsom, imao je razloga za ponos.
—Most na Đurđevića Tari bio je završen. Gizdavi lepotan, u pet lukova, od kojih najveći ima raspon od 116 metara, natkrilio je kanjon u dužini od 365 metara.
– U živopisnom mestu, na raskrsnici puteva koji vode ka Mojkovcu, Žabljaku i Pljevljima, mostom sa pet lukova, visinom od 170 metara iznad plahe lepotice Tare, „preskočen“ je kanjon „suze Evrope“, jedan od dva najpoznatija u svetu. Da bi se prešlo sa obale na obalu, trebalo je izgraditi most dug 365 metara. Ni danas taj građevinski poduhvat ne bio bio jednostavan, a kako je bilo u proleće 1937. godine, kada je njegova izgradnja započeta, znali su samo oni koji su u tom podvigu učestvovali i, potom, ispisali njegovu čudesnu istoriju. Međutim, most nije nikada svečano otvoren. Usledio je rat, okupacija, a arhitekta Trojanović našao se u logoru. Tačno 17. aprila 1941. godine, prvi tenkovi okupatora prešli su preko mosta.
U maju 1942. godine, Italijani i četnici su iz Pljevalja prodirali ka Durmitoru, području koje su kontrolisali partizani. Uvidevši da su u teškoj situaciji, Tito je, kako se priča, doneo odluku da se most sruši, ali tako da bi se kasnije mogao popraviti i koristiti. Moša Pijade, koji je tada boravio na području Žabljaka i komandovao partizanskim jedinicima, poverio je taj zadatak inženjeru Lazaru Jaukoviću koji je partijski zadatak uspešno obavio u zoru 6. maja porušivši najmanji luk na mostu, onaj na levoj obali kanjona Tare.
Posle nepuna tri meseca, inženjer Jauković je dospeo u ruke četnika. Na Ilindan, 2. avgusta, oni su ga doveli do samog mosta i tu ga streljali. Skoro na istom mestu gde su Turci davno pogubili Joksima Jaukovića, Lazarevog prapradedu, koji je u Pošćenju, u blizini Šavnika, pokušao da likvidira zloglasnog Smail-agu Čengića, u čemu nije uspeo.
Posle rušenja mosta i streljanja Lazara Jaukovića, kroz narod je krenula priča o njemu kao projektantu mosta, koji je svoje „čedo“ morao da „ubije“. Priča je stigla i do Mijata Trojanovića, koji se već nalazio u logoru. Međutim, profesor Trojanović iz poštovanja prema inženjeru Lazaru Jaukoviću nikada nije to demantovao. Kao što to biva, priča je vremenom prerasla u legendu, zabeleženu i na filmu. Don Deland, danski pisac, ovu legendu uzeo je za temu svog romana „Zemlja iza Božjih leđa“. U njemu je Lazar Jauković dobio ime Vuk Crnojević.
SPOMENIK RUŠITELJU
Godinu dana posle oslobođenja most je popravljen. Pored njega je postavljen spomenik hrabrom Lazaru Jaukoviću, koji je glavom platio rušenje mosta. Most je postao prava turistička atrakcija i meta teleobjektiva, zahvaljujući kojima „putuje“ širom sveta noseći sa sobom i legendu o „tvorcu koji je bio prisiljen da sruši svoje najlepše delo“, pišu Novosti.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
GENETIKA IMA NEOBIČAN RAZLOG: Zašto bebe "gube" plave oči?
Mnogi roditelji ostaju zatečeni kada plave oči njihove bebe pređu u tamnije nijanse.
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
"TO DUŠA NJEGOVA MIRA NEMA, PA MENE GONI": Da li je PROKLESTVO stiglo KARAĐORĐEVE UBICE? Malo ko zna JEZIVU PRIČU
Savremenici beleže da je u konaku kneza Miloša, koji se nalazio na mestu današnje Patrijaršije, jedno vreme boravila voždova glava
Priča o "šokačkim divanima": Kako se nekad provodilo vreme uz muziku i druženje u Vojvodini
U Vojvodini, bogatoj tradiciji i specifičnom načinu života, postoji jedan gotovo zaboravljeni običaj poznat kao „šokački divani“. Ovi divani bili su posebni trenuci opuštanja, druženja i zabave, najčešće uz zvuke tamburice, pesmu i priču koja je spajala ljude u neraskidivo prijateljstvo.
Komentari(0)