Na društvenoj mreži TikTok osvanula je neverovatna fotografija koja je nasmejala brojne korisnike.
Printscreen
Na njoj se vidi jedan neobičan spomenik koji se nalazi na groblju "Stopanja", koje se nalazi u selu Stopanja u okolini Kruševca.
Spomenik je izazvao veliku pažnju jer se na njemu pored slike, na kojoj se nalazi vidno zaljubljeni bračni par, nalaze se i stihovi pesme Selin Dion "My Hearth Will Go On", što samo po sebi ne bi bilo ništa čudno, da stihovi te pesme nisu napisani na ćirilici.
Zoran Brkić iz Obreža kod Varvarina, čovek neobične životne filozofije i još neobičnijih planova, postao je lokalna atrakcija zahvaljujući nesvakidašnjem projektu – unapred je sebi podigao spomenik, zakupio čak deset grobnih parcela na seoskom groblju i koristi jednu od njih kao oglasnu tablu za dokumentovanje svog života, a sve to je nazvao humorističkim spomenikom.
U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
Zoran Brkić iz Obreža kod Varvarina, čovek neobične životne filozofije i još neobičnijih planova, postao je lokalna atrakcija zahvaljujući nesvakidašnjem projektu – unapred je sebi podigao spomenik, zakupio čak deset grobnih parcela na seoskom groblju i koristi jednu od njih kao oglasnu tablu za dokumentovanje svog života, a sve to je nazvao humorističkim spomenikom.
U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
Zoran Brkić iz Obreža kod Varvarina, čovek neobične životne filozofije i još neobičnijih planova, postao je lokalna atrakcija zahvaljujući nesvakidašnjem projektu – unapred je sebi podigao spomenik, zakupio čak deset grobnih parcela na seoskom groblju i koristi jednu od njih kao oglasnu tablu za dokumentovanje svog života, a sve to je nazvao humorističkim spomenikom.
U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
Zoran Brkić iz Obreža kod Varvarina, čovek neobične životne filozofije i još neobičnijih planova, postao je lokalna atrakcija zahvaljujući nesvakidašnjem projektu – unapred je sebi podigao spomenik, zakupio čak deset grobnih parcela na seoskom groblju i koristi jednu od njih kao oglasnu tablu za dokumentovanje svog života, a sve to je nazvao humorističkim spomenikom.
U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
Zoran Brkić iz Obreža kod Varvarina, čovek neobične životne filozofije i još neobičnijih planova, postao je lokalna atrakcija zahvaljujući nesvakidašnjem projektu – unapred je sebi podigao spomenik, zakupio čak deset grobnih parcela na seoskom groblju i koristi jednu od njih kao oglasnu tablu za dokumentovanje svog života, a sve to je nazvao humorističkim spomenikom.
U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
Zoran Brkić iz Obreža kod Varvarina, čovek neobične životne filozofije i još neobičnijih planova, postao je lokalna atrakcija zahvaljujući nesvakidašnjem projektu – unapred je sebi podigao spomenik, zakupio čak deset grobnih parcela na seoskom groblju i koristi jednu od njih kao oglasnu tablu za dokumentovanje svog života, a sve to je nazvao humorističkim spomenikom.
U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
Zoran Brkić iz Obreža kod Varvarina, čovek neobične životne filozofije i još neobičnijih planova, postao je lokalna atrakcija zahvaljujući nesvakidašnjem projektu – unapred je sebi podigao spomenik, zakupio čak deset grobnih parcela na seoskom groblju i koristi jednu od njih kao oglasnu tablu za dokumentovanje svog života, a sve to je nazvao humorističkim spomenikom.
U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
Zoran Brkić iz Obreža kod Varvarina, čovek neobične životne filozofije i još neobičnijih planova, postao je lokalna atrakcija zahvaljujući nesvakidašnjem projektu – unapred je sebi podigao spomenik, zakupio čak deset grobnih parcela na seoskom groblju i koristi jednu od njih kao oglasnu tablu za dokumentovanje svog života, a sve to je nazvao humorističkim spomenikom.
U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
Zoran Brkić iz Obreža kod Varvarina, čovek neobične životne filozofije i još neobičnijih planova, postao je lokalna atrakcija zahvaljujući nesvakidašnjem projektu – unapred je sebi podigao spomenik, zakupio čak deset grobnih parcela na seoskom groblju i koristi jednu od njih kao oglasnu tablu za dokumentovanje svog života, a sve to je nazvao humorističkim spomenikom.
U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
- Evri najt in maj drims aj si ju, aj fil ju, det iz hau aj nou ju go on. Far akros de distanc in spajses bitvin as, ju hev kam tu šo ju go on. Neir far ver ever ju ar, aj buliv dat de hart daz go on. Unac mor, ju open de dor, and yur her in maj hart and maj hart vil go on and on... - piše na spomeniku.
Komentari su se ređali, a mnogi nisu mogli da veruju da je poznata pesma napisana na "srpski način", odnosno "po Vuku", a bilo je i onih koji su bili apsolutno oduševljeni ovim kreativnim rešenjem.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Kralj Stefan Uroš III ktitor je jednog od najznačajnijeg manastira iz nemanjićkog perioda i srpske istorije uopšte, manastira zbog kojeg je i dobio svoj nadimak Dečanski.
Tek posle 12 godina od smrti najvoljenijeg srpskog patrijarha, Pavla, glavna medicinska sestra centralnih apartmana na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu Mara Tešić odlučila je da progovori o poslednjim danima života voljenog srpskog patrijarha.
Prepodobni starac Porfirije rođen je 1906. godine u selu Sveti Jovan na ostrvu Evija. Još u nižim razredima je pokazao interesovanje ka monaštvu, a njegov doprinos je bio veliki.
Komentari(0)