Na listi najmoćnijih i najuspešnijih biznis ljudi nalaze se i neke Srpkinje za koje je malo ko čuo, a zapravo su izgradile biznis imperije u inostranstvu.
Shutterstock
Na pomen najbogatijih i najuticajnijih Srpkinja verujemo da vam prve padnu na pamet Sandra Meljničenko, ili pak Jelena Bin Drai... međutim, ove dame milione su stekle udajom, a naravno da postoje i one koje su impresivno bogatstvo stekle sa svoje dve ruke, a mi vam u nastavku donosimo imena onih koje su danas milionerke, a malo ko zna za njih.
Marinu Abramović ljudi ili vole ili ne. Svakako, niko nije imun na radove ove velike umetnice. Međutim, njena životna priča je njen najveći performans. Kako bi neko mogao pravilnije da razume i rastumači ova „čudna“ umetnička dela, treba da se upozna sa životom, radom i kontekstom u kojem ova Beograđanka stvara više od pola veka.
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
Marinu Abramović ljudi ili vole ili ne. Svakako, niko nije imun na radove ove velike umetnice. Međutim, njena životna priča je njen najveći performans. Kako bi neko mogao pravilnije da razume i rastumači ova „čudna“ umetnička dela, treba da se upozna sa životom, radom i kontekstom u kojem ova Beograđanka stvara više od pola veka.
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
Marinu Abramović ljudi ili vole ili ne. Svakako, niko nije imun na radove ove velike umetnice. Međutim, njena životna priča je njen najveći performans. Kako bi neko mogao pravilnije da razume i rastumači ova „čudna“ umetnička dela, treba da se upozna sa životom, radom i kontekstom u kojem ova Beograđanka stvara više od pola veka.
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
Marinu Abramović ljudi ili vole ili ne. Svakako, niko nije imun na radove ove velike umetnice. Međutim, njena životna priča je njen najveći performans. Kako bi neko mogao pravilnije da razume i rastumači ova „čudna“ umetnička dela, treba da se upozna sa životom, radom i kontekstom u kojem ova Beograđanka stvara više od pola veka.
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
Marinu Abramović ljudi ili vole ili ne. Svakako, niko nije imun na radove ove velike umetnice. Međutim, njena životna priča je njen najveći performans. Kako bi neko mogao pravilnije da razume i rastumači ova „čudna“ umetnička dela, treba da se upozna sa životom, radom i kontekstom u kojem ova Beograđanka stvara više od pola veka.
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
Marinu Abramović ljudi ili vole ili ne. Svakako, niko nije imun na radove ove velike umetnice. Međutim, njena životna priča je njen najveći performans. Kako bi neko mogao pravilnije da razume i rastumači ova „čudna“ umetnička dela, treba da se upozna sa životom, radom i kontekstom u kojem ova Beograđanka stvara više od pola veka.
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
Marinu Abramović ljudi ili vole ili ne. Svakako, niko nije imun na radove ove velike umetnice. Međutim, njena životna priča je njen najveći performans. Kako bi neko mogao pravilnije da razume i rastumači ova „čudna“ umetnička dela, treba da se upozna sa životom, radom i kontekstom u kojem ova Beograđanka stvara više od pola veka.
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
Marinu Abramović ljudi ili vole ili ne. Svakako, niko nije imun na radove ove velike umetnice. Međutim, njena životna priča je njen najveći performans. Kako bi neko mogao pravilnije da razume i rastumači ova „čudna“ umetnička dela, treba da se upozna sa životom, radom i kontekstom u kojem ova Beograđanka stvara više od pola veka.
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
Marinu Abramović ljudi ili vole ili ne. Svakako, niko nije imun na radove ove velike umetnice. Međutim, njena životna priča je njen najveći performans. Kako bi neko mogao pravilnije da razume i rastumači ova „čudna“ umetnička dela, treba da se upozna sa životom, radom i kontekstom u kojem ova Beograđanka stvara više od pola veka.
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
Fibi je jedna od najmoćnijih Srpkinja na svetu. Po njenom životu lako bi mogao biti snimljen film. Danas je na čelu moćne kompanije Macquarie Group, koja je među najvećim proizvođačima odbrambene tehnologije za vladu SAD. Na Forbsovoj listi žena koje su same stekle bogatstvo nalazi se na 88. mestu, sa 290 miliona dolara, dok je na 30. mestu liste najmoćnijih žena sveta, takođe prema Forbsu.
Njen otac je bio srpski imigrant koji je došao u SAD sa 17 godina sa samo 50 dolara u džepu. Znao je šest jezika, ali ne i engleski. Uspeo je da postane obaveštajac u američkom vazduhoplovstvu. Baš zbog njega Fibi se okrenula poslu u vladi, obaveštajnoj agenciji, ali i vojnoj industriji.
Rođena 1958, Novaković je posle srednje škole na Smit koledžu studirala liberalne umetnosti, a odatle nakon 1979. otišla u CIA. Fibi je 1989. godine diplomirala i na Univerziteta u Pensilvaniji. Sa dve ćerke i trećom na putu, počela je da traži posao.
Ali njen kasniji ogroman uspeh ne znači da su je svi oduvek dočekivali raširenih ruku. Ispričala je kako su je u jednoj čeličani u sedmom mesecu trudnoće odbili na razgovoru.
"Mislim da je to bio najbrži intervju na svetu. Za otprilike 30 sekundi su rekli da ne zapošljavaju. Ja sam to shvatila kao – ne zapošljavamo vas.“
Na kraju je dobila posao u Kancelariji za upravljanje i budžet tokom mandata predesedika Buša starijeg. Kasnije je radila za Pentagon, a u kompaniji General Dinamics je od 2001. godine. U međuvremenu je postala generalna direktoka te kompanija koja je među najvećim vojnim saradnicima vlade SAD.
Rebeka je jedna od najbogatijih žena na svetu. Rođena je 1953. godine kao Ubavka Mitić, ali u svetu je poznata kao Rebeka Mekdonald iz Kanade. A ko je zapravo ova moćna žena koja je na poziv Novaka Đokovića ušla u savetodavni odbor PTPA, Asocijacije profesionalnih tenisera?
Ona je poslovna žena iz Toronta, dobitnica više nagrada u biznisu. Stoji na čelu Just Energy grupe, kompanije za trgovinu energentima koju je osnovala.
"Odrasla sam u Jugoslaviji, uz vrlo stroge roditelje. Završila sam Prvu beogradsku gimnaziju i upisala medicinu, ne zato što sam medicinu volela već zato što su tata i mama to želeli. Sa 22 godine sam pobegla u Kanadu. U to vreme je bilo lako dobiti vizu za Kanadu. Ta zemlja je bila dovoljno daleko od tate i mame, od Jugoslavije, od Evrope. Mislila sam da je Kanada zemlja potencijala. Tada sam bila relativno mlada, ali sam definitivno odlučila da sam sa životom u Jugoslaviji završila i nikada nisam pomišljala da ću se u Jugoslaviju vratiti. Zato nikada nisam imala želju za povratkom. Kada donesem neku odluku, ja sam sasvim fokusirana na nju, ništa ne može da me spreči da je sprovedem", kazala je u intervjuu za magazin Biznis.
O svom teškom putu govorila je i u intervjuu za TV Hram.
"Devojčica Ubavka Mitić otišla je u Kanadu i postala Rebeka Mekdonald. Bio je to trnovit put. Mnogo je teže nego što mladi misle. Zapad nije za svakog. Bio je to avanturizam. Kada ste mladi, ne razmišljate mnogo. Ali nikada nisam zažalila. Opstati na Zapadu je veoma teško. Ponosim se što sam Kanađanka srpskog porekla."
Kazala je i kako je u posao ušla jer je tvrdoglava, tj. zato što joj je pokojni muž rekao da neće uspeti.
U svet biznisa je zakoračila 1986. kada su se stvorile nove prilike u industriji prirodnog gasa Ontarija. Zanimljivo je da je Rebekina prva kompanija počela da gubi profit kada su cene gasa pale nekoliko godina kasnije. Godine 1997. ponovo je ušla na tržište osnivanjem korporacije Ontario Energy Savings, iako je imala minimalan profit. Kada su cene gasa ponovo počele da rastu 2001. godine, počela je da se diže i Rebekina grupa Just Energy Inc. Posao je potom proširila na američko i evropsko tržište.
U međuvremenu Rebeka je postala članica mnogih odbora i fondacija. Poznato je i da je donirala tri miliona dolara čuvenoj bolnici Maunt Sinaj u Torontu za borbu protiv reumatoidnog artritisa, bolesti sa kojom se i sama borila.
Proglašena je za preduzetnicu godine u Kanadi. Ima i počasni doktorat Univerziteta Viktorija. Pre četiri godine dobila je orden Svetog Save.
Postala je poznata kao srpska kraljica nafte i gasa budući da se njeno bogatstvo procenjuje na dve milijarde dolara.
Nina Monte Karp
Na listi najuspešnijih Srpkinja načazi se i pronalazačica Nina Mont Karp koja je najpoznatija po svom izumu - pametnoj kolevci koja roditeljima olakšava život. Dizajnirana je da ljulja i umiruje bebu kad plače i omogućava da beba spava sigurno na leđima.
Kako je Nina rekla u jednom intervjuu, SNOO je prva umrežena pametna kolevka u svetu koja je više virtuelni robot-dadilja, koja pomaže roditeljima 24 sata dnevno, ljulja i šuška bebu cele noći i dana, dodajući dva sata i bebinom i roditeljskom spavanju. Plus, kada beba plače, automatski reaguje potpuno istim tipom pokreta i zvukom koji se nalazi u maminoj materici, a koje takođe koriste i iskusne dadilje, što umiruje plakanje za nekoliko sekundi.
Taj njen projekat je toliko popularan da u njega investiraju i holivudske zverke poput Leonarda Dikaprija i Skarlet Johanson, a rado ga koriste mnogi roditelji – od evropskih kraljevskih porodica do zvezda kao što su Ilon Mask, Bijonse, Kejt Hadson, ali i mame i tate koji nisu među slavnima.
A da se Nina kreće u društvu najmoćnijih na planeti, pokazuje i jedna fotografija koju je nedavno objavila na Instagramu. Na njoj je ona sa Kamalom Haris, najmoćnijom ženom u Americi, potpredsednicom Sjedinjenih Država. Ovu prijateljsku porodičnu fotografiju Nina je objavila uz čestitke za Božić.
Nija je producentkinja, rediteljka, aktivistkinja za zaštitu životne sredine. Ona je suosnivačica i viša potpredsednica kompanije Happiest Baby, Inc. Nalazi se i u odboru kompanije Healthy Child Healthy World – nacionalne ekološke neprofitne organizacije posvećene zaštiti dece od hemijskih i drugih pretnji iz okruženja i promovisanju bezbednijeg, zdravijeg okruženja. Takođe je potpredsednica fonda Dečje bolnice u Los Anđelesu koji se bavi tinejdžerima beskućnicima, a aktivna je i u podršci ženama s rakom dojke.
Nina je rođena u Beogradu 1963, a njen ujak Milan Panić bio je predsednik Vlade Jugoslavije. Udata je za poznatog američkog pedijatra i autora dr Harvija Karpa s kojim ima ćerku Leksi i s kojim živi u Los Anđelesu.
Ova uspešna agentkinja za nekretnine je inače i pored toga supruga i mama troje dece, ali i zastupnica za prava roditelja. Rođena Beograđanka se nedavno kandidovala i za senatorku SAD. Njeni su u SAD emigrirali kad je imala tri godine i od tih dana do danas ona je postigla mnogo. Stekla je veliko iskustvo u nekretninama, u politici, postala i mama i supruga.
Danas je bliska prijateljica sa Ričardom Grenelom, političarom i doplomatom, kao i sa legendarnim muzičarom Rodom Stjuartom…
U svemu joj je pomoglo iskustvo iz posla sa nekretninama.
"Taj posao podrazumeva konntakt sa mnogo različitih ljudi iz svih sfera života. Ja sam vešt pregovarač i mogu da spojim dve strane da se dogovore oko jednog zajedničkog cilja. Moj posao agentkinje za nekretnine me je zapravo pripremio za ovu ulogu u politici."
Otkrila je i za koje se ciljeve zalagala u kampanji za Senat.
"To su medicinska sloboda i izbor škole, naročito kad je u pitanju porodica. Roditelji znaju da je to najbolje za njihovu decu, a ne vlada".
Lepa Vanja je odrastala u Australiji, ali je sa ovih prostora. Karijeru je nastavila u Londonu, a danas je direktoka u kompaniji Coca Cola za 29 zemalja Evrope, Austarilije i Pacifika. Nekadašnja misica završila je dva fakulteta - ekonomiju i političke nauke sa samo 21 i to dve godine pre roka, a kako je kasnije rekla, lepota joj je odmagala u poslu.
"Uglavnom mi je odmagala. Žene nisu uvek blagonaklone i imaju predrasude pre nego što me upoznaju lično, a muškarcima sam možda nekada bila too much. Nekad je baš očigledno kad su nervozni", rekla je ova talentovana mlada žena jednom prilikom.
"Vi kao poslovni savetnik, koji treba npr. da direktorima Qantasa, HSBC-a ili Disney-a i njihovim ljudima da smernice kako da menjaju svoja poslovanje i koriste nove tehnologije, morate biti jako uporni, da ih prisilte da se koncentrišu na to što pričate, a ne na vas ili vaš izgled. Naravno, vremenom i stilom, manirima, a posebno rezultatima uspete da to više ne bude problem."
Podsetimo, Vanja je rođena u Zenici, a potom je detinjstvo provela u Brizbejnu. Tamo je 2008. postala "Miss dijaspore Srbije u Australiji", a u Beogradu uzela titule "Miss šarma" i "Miss komunikativnosti Srbije". Ipak, obrazovanje joj je uvek bilo na prvom mestu, a onda ne iznenađuje zašto su joj se i otvorile dobre poslovne ponude.
"Ponuda da dođem u kompaniju Coca Cola na poziciju direktora je plod dugogodišnjeg rada i stvaranja ugleda kao savetnika za strateško poslovanje. Svaki vaš rad u nekoj kompaniji kao poslovnog savetnika ostane zapisan i, ako je kvalitetan i ima dobre rezultate, brzo se čuje u poslovnom svetu. Pritom, Coca Cola je bila moj klijent i posle završenog posla na projektu za njih dobila sam ponudu koja se ne odbija. Tako sam u 31. godini kao žena postala jedan od najmlađih direktora. U takvom svetskom brendu to je stvarno privilegija“, ispričala je Vanja.
Izvor: mondo
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Vladao je Srbijom u jednom od najtežih perioda u njenoj istoriji, neposredno nakon Kosovske bitke, i važio najboljeg viteza i vojskovođu, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.
Kora krompira ne predstavlja samo otpad koji nam ostaje nakon čišćenja. Budući da je bogata vlaknima i da sadrži vitamine B i C, gvožđe, kalcijum i kalijum, kao i druge hranljive materije, široki spektar primene kore od krompira je neizostavan.
Kantarion (Hypericum perforatum) je široko rasprostranjena višegodišnja zeljasta biljka koja raste na suvim brežuljcima, sunčanim livadama, pustom i neobrađenom zemljištu, kao i na rubovima šuma. Najviše uspeva u predelima umerene i suptropske klime širom Evrope, Azije i Severne Amerike.
Bravo. Fascinanto je da su sve uspele samo sopstvenim radom.