NEVEROVATNA HEROINA JEDINA ŽENA NA SPRSKIM NOVČANICAMA Umetnica na prvim linijama fronta kao ratna bolničarka!
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. bila je i čuvena kao i humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
Reč je o Nadeždi Petrović, jedine žene čiji se lik 2005. godine našao na jednoj srpskoj novčanici.
Shutterstock
Na papirnoj novčanici od 200 dinara Narodne banke Srbije sa prednje strane su prikazani slikarkin portret i skulptura, manastira Gračanica i slikarska četkica, a na poleđini te novčanice čuvena fotografija bolničarke Nadežde Petrović iz 1913. godine.
Možda vas zanima:
JEDINA ŽENA NA SRPSKIM NOVČANICAMA Lečila obolele od tifusa, borila se na frontu rame uz rame sa muškarcima
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. veka, rođena u Čačku 1873. godine, bila je ne samo najznačajnija srpska umetnica 20. veka, već i veliki humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
Možda vas zanima:
JEDINA ŽENA NA SRPSKIM NOVČANICAMA Lečila obolele od tifusa, borila se na frontu rame uz rame sa muškarcima
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. veka, rođena u Čačku 1873. godine, bila je ne samo najznačajnija srpska umetnica 20. veka, već i veliki humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
Možda vas zanima:
JEDINA ŽENA NA SRPSKIM NOVČANICAMA Lečila obolele od tifusa, borila se na frontu rame uz rame sa muškarcima
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. veka, rođena u Čačku 1873. godine, bila je ne samo najznačajnija srpska umetnica 20. veka, već i veliki humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
Shutterstock
Možda vas zanima:
JEDINA ŽENA NA SRPSKIM NOVČANICAMA Lečila obolele od tifusa, borila se na frontu rame uz rame sa muškarcima
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. veka, rođena u Čačku 1873. godine, bila je ne samo najznačajnija srpska umetnica 20. veka, već i veliki humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
Možda vas zanima:
JEDINA ŽENA NA SRPSKIM NOVČANICAMA Lečila obolele od tifusa, borila se na frontu rame uz rame sa muškarcima
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. veka, rođena u Čačku 1873. godine, bila je ne samo najznačajnija srpska umetnica 20. veka, već i veliki humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
Možda vas zanima:
JEDINA ŽENA NA SRPSKIM NOVČANICAMA Lečila obolele od tifusa, borila se na frontu rame uz rame sa muškarcima
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. veka, rođena u Čačku 1873. godine, bila je ne samo najznačajnija srpska umetnica 20. veka, već i veliki humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
Možda vas zanima:
JEDINA ŽENA NA SRPSKIM NOVČANICAMA Lečila obolele od tifusa, borila se na frontu rame uz rame sa muškarcima
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. veka, rođena u Čačku 1873. godine, bila je ne samo najznačajnija srpska umetnica 20. veka, već i veliki humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
Možda vas zanima:
JEDINA ŽENA NA SRPSKIM NOVČANICAMA Lečila obolele od tifusa, borila se na frontu rame uz rame sa muškarcima
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. veka, rođena u Čačku 1873. godine, bila je ne samo najznačajnija srpska umetnica 20. veka, već i veliki humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
Njena umetnička angažovanost nije trajala dugo obzirom na to da je Nadežda Petrović bila velika srpska heroina. Ona je krenula zajedno sa Srpskom vojskom u Prvi Balkanski rat i to na prvim linijama fronta kao ratna bolničarka. Takođe učestvovala je i u Drugom Balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu.
Spašavala je živote ranjenicima, a kada je imala vremena, slikala je.
U tom periodu, 1913. godine nastala je i čuvena fotografije Nadežde Petrović na kojoj je u crnini, sa velikim crvenim krstom na rukavu, sa ljubičicama na pojasu.
U skladu sa vrednosnim sistemom tog vremena, ženama niti je bilo dozvoljeno niti društveno prihvatljivo pristupanje vojsci niti učešće u ratnim operacijama, pa su one nalazile druge načine da stupaju u borbene redove i pomognu u odbrani svoje otadžbine. Skraćivale su kosu, oblačile mušku odeću, prijavljivale se pod muškim imenima. Ostale su zapamćene po tome što su se ravnopravno sa muškarcima borile na frontu.
Tu nije bio kraj Nadeždinih herojskih poduhvata kao bolničarke.
Ona je u Valjevu posle Suvoborske bitke lečila ljude zaražene tifusom, jer je u to vreme posle rata vladala velika epidemija pegavog tifusa koji je kosio sve pred sobom. Bolest je odnosila vojnike, lekare, bolničare i civile.
Marta 1915. godine, zarazna bolest je zahvatila i samu Nadeždu Petrović. Nakon bolovanja sedam dana, umrla je od tifusa 3. aprila 1915. godine.
Kompanija “Gugl” je 12. oktobra 2015. godine obeležila 142 godine od rođenja Nadežde Petrović posebno dizajniranim, u njenu čast.
Komentari(0)