UKLETO PARKING MESTO U BEOGRADU Tajna mesta u centru grada, u Ulici Đure Jakšića 9, nikakav neobičan prizor za beogradsku predratnu arhitekturu (VIDEO/FOTO)
Ogroman, monumentalni ulaz lučnog oblika i masivna vrata krasila su zgradu u Ulici Đure Jakšića 9. I to nije nikakav neobičan prizor za beogradsku predratnu arhitekturu, sve dok ne pogledate gore…
Nažalost, to ćete moći da uradite samo na fotografiji, budući da je zgrada “zastala” u izgradnji zbog Drugog svetskog rata i nikada nije nastavljena gradnja posle 1945. godine, iako je projekat bio monumentalan. Na mestu gde se nalazila već 25 godina je smešten parking koji okružuju preostale, “preživele” zgrade.
Iznad natpisa “Korzo”, kako se zvao bioskop smešten baš na ovoj adresi nalazio se samo jedan sprat. Zapravo, po dimenzijama jasno se može zaključiti da je to bio međusprat iznad koga je tek trebalo da se uzdižu velelepne etaže nikad završene palate.
Neverovatan je prizor zgrade čiji je sprat po visini bar četiri puta niži od prizemlja, a iznad njega više nema ničega. Zgrada je, tako, ostala kao da je presečena.
Ovo zdanje je, zapravo, bilo kuća Vojislava Kujundžića, poznatog beogradskog lekara koji je dvadesetih godina osnovao Rotari klub Beograd.
vikipedija
Palata je mogla da bude prava lepotica da je Kujundžić ostvario svoje zamisli i da se nije dogodio rušilački Drugi svetski rat… Prizemlje je bilo završeno do 1937. godine, i u njemu je radio bioskop “Korzo”. Marljivi doktor je vredno skupljao sredstva da završi svoju zadužbinu, veličanstvenu palatu koja bi, da je mogla da bude izgrađena, sigurno bila prepoznatljiv ukras današnjeg centra Beograda.
Međutim, osim ove kopije postoji još jedan sličan plan za ovu zgradu, veoma sličnog izgleda prizemlja i “međusprata” i znatno bogatije urađene dve etaže i potkrovlja. Po ovom projektu zgrada bi bila simetrična i velelepna, sa dve jasno izražene kosine na krovu i balkona sa posebnim ukrašenim stubovima koji spaja dve strane zgrade. To je bio projekat koji je radio čuveni arhitekta Nikolaj Krasnov.
Po svemu sudeći, kuća je počela da se gradi po projektu koji se oslanjao na prvobitnu zamisao Krasnova, ali nije se stiglo dalje od prvog, tj. međusprata…
I da je tako, samo delimično izvedena građevina opstala, ona bi danas svedočila o bogatoj beogradskoj predratnoj arhitekturi, ali velelepni ulaz u “skraćenu” zgradu sada možemo samo da zamislimo dok gledamo kako u Jakšićevoj ulici zvrlji prazan prostor pretvoren u parking 1997. godine.
Pre toga je ono što je ostalo od započete zamisli srušeno 1985. godine, da bi na tom mestu bilo podignuto novo zdanje, za potrebe domaće nauke. Ipak, zlokobne devedesete i novi rat, su i to sprečili, pa tako ostaje gorka istina da na toj lokaciji nikada nije podignuta nijedna zgrada.
Izvor: kaldrma
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)