UKLETO PARKING MESTO U BEOGRADU Tajna mesta u centru grada, u Ulici Đure Jakšića 9, nikakav neobičan prizor za beogradsku predratnu arhitekturu (VIDEO/FOTO)
Ogroman, monumentalni ulaz lučnog oblika i masivna vrata krasila su zgradu u Ulici Đure Jakšića 9. I to nije nikakav neobičan prizor za beogradsku predratnu arhitekturu, sve dok ne pogledate gore…
Nažalost, to ćete moći da uradite samo na fotografiji, budući da je zgrada “zastala” u izgradnji zbog Drugog svetskog rata i nikada nije nastavljena gradnja posle 1945. godine, iako je projekat bio monumentalan. Na mestu gde se nalazila već 25 godina je smešten parking koji okružuju preostale, “preživele” zgrade.
Iznad natpisa “Korzo”, kako se zvao bioskop smešten baš na ovoj adresi nalazio se samo jedan sprat. Zapravo, po dimenzijama jasno se može zaključiti da je to bio međusprat iznad koga je tek trebalo da se uzdižu velelepne etaže nikad završene palate.
Neverovatan je prizor zgrade čiji je sprat po visini bar četiri puta niži od prizemlja, a iznad njega više nema ničega. Zgrada je, tako, ostala kao da je presečena.
Ovo zdanje je, zapravo, bilo kuća Vojislava Kujundžića, poznatog beogradskog lekara koji je dvadesetih godina osnovao Rotari klub Beograd.
vikipedija
Palata je mogla da bude prava lepotica da je Kujundžić ostvario svoje zamisli i da se nije dogodio rušilački Drugi svetski rat… Prizemlje je bilo završeno do 1937. godine, i u njemu je radio bioskop “Korzo”. Marljivi doktor je vredno skupljao sredstva da završi svoju zadužbinu, veličanstvenu palatu koja bi, da je mogla da bude izgrađena, sigurno bila prepoznatljiv ukras današnjeg centra Beograda.
Međutim, osim ove kopije postoji još jedan sličan plan za ovu zgradu, veoma sličnog izgleda prizemlja i “međusprata” i znatno bogatije urađene dve etaže i potkrovlja. Po ovom projektu zgrada bi bila simetrična i velelepna, sa dve jasno izražene kosine na krovu i balkona sa posebnim ukrašenim stubovima koji spaja dve strane zgrade. To je bio projekat koji je radio čuveni arhitekta Nikolaj Krasnov.
Po svemu sudeći, kuća je počela da se gradi po projektu koji se oslanjao na prvobitnu zamisao Krasnova, ali nije se stiglo dalje od prvog, tj. međusprata…
I da je tako, samo delimično izvedena građevina opstala, ona bi danas svedočila o bogatoj beogradskoj predratnoj arhitekturi, ali velelepni ulaz u “skraćenu” zgradu sada možemo samo da zamislimo dok gledamo kako u Jakšićevoj ulici zvrlji prazan prostor pretvoren u parking 1997. godine.
Pre toga je ono što je ostalo od započete zamisli srušeno 1985. godine, da bi na tom mestu bilo podignuto novo zdanje, za potrebe domaće nauke. Ipak, zlokobne devedesete i novi rat, su i to sprečili, pa tako ostaje gorka istina da na toj lokaciji nikada nije podignuta nijedna zgrada.
Izvor: kaldrma
BRAT SE SA BRATOM MIRI, PRESTAĆE SVAĐA: Osmanove reči odjekuju vekovima OVO JE PRIČA O MUSLIMANIMA KOJI SU ZADUŽILI SRBIJU
"Brat je mio ma koje vere bio", kaže stara srpska izreka, koja se pripisuje i vernim pastirima naše SPC.
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Komentari(0)