TRADICIJA VEZANA ZA USKRŠNJA JAJA Čobani nisu jeli jaja za Vaskrs, jer su verovali da će stoka da oboli od „jajčanice“ (VIDEO)

Lepote Srbije

14:45

Zanimljivosti 0

Vaskršnja jaja su obeležje velike hrišćanske svetkovine „Vaskrsa“. Jaja se boje i ukrašavaju tokom Velike nedelje (Strasne nedelje), najčešće na Veliki četvrtak ili Veliki petak.

TRADICIJA VEZANA ZA USKRŠNJA JAJA Čobani nisu jeli jaja za Vaskrs, jer su verovali da će stoka da oboli od „jajčanice“ (VIDEO)
Printscreen/Youtube

Mitovi i legende


U svim delovima sveta jaje je od davnih vremena bilo poznato kao simbol izvora života; to je odredilo njegovu ulogu u religiji, kultu i magiji. Mit o nastanku sveta iz jajeta je postojao kod Feničana, Vavilonaca, Egipćana, Kelta i mnogih drugih naroda. U kineskim predanjima na primer, haos je imao oblik jajeta. Kada se to jaje otvorilo, od teških elemenata nastala je Zemlja, a od lakih i čistih - nebo. Kao simbol života, jaje je služilo i kao sredstvo pomoću koga se život stvarao, čuvao i održavao i ta njegova uloga se sreće u narodnoj tradiciji Srba. Tako se recimo porodilji jaje stavljalo u nedra i provlačilo kroz odeću, jer se verovalo da će joj to olakšati porođaj (jednako lako kao što kokoška snese jaje). Osim na plodnost ljudi, jaje je uticalo i na plodnost useva i stoke. Da bi poboljšali useve, ljudi su razbijali jaje o glavu vola koji je upregnut sa desne strane ili su ga zakopavali u prvu brazdu. Da bi, pak, poboljšali plodnost stoke ili bi jaje razbijali o glavu poslednje pomužene ovce ili ga zakopavali u mravinjak, a potom bi da davali stoci zajedno sa mekinjama, kako bi se razmnožavala kao mravi. Jaje bi dobijalo još veću „snagu“ time što bi bilo bojeno u crveno, jer se verovalo da je to boja koja znači život (jer je i krv crvena). Crvena boja simbolizuje Isusovu krv.

Printscreen/Youtube

Printscreen/Youtube

Printscreen/Youtube

Printscreen/Youtube

Printscreen/Youtube

 

Hrišćanstvo je preuzelo simboliku jajeta relativno kasno; bojena jaja se pominju tek u 12. veku, a u Srbiji još kasnije - u 16. Međutim, narodna predanja, koja su brojna i međusobno različita, početak bojenja jaja vezuju ipak za Hristovo uskrsnuće. Po jednoj priči koja je poznata u Crnoj Gori, stražari koji su čuvali Hristov grob su jeli pečenu kokošku. Jedan od njih je iskazao bojazan da će Hrist oživeti, ali mu je drugi uzvratio da će se to desiti kada kokoška koju su ispekli poleti i snese crveno jaje. Upravo se to i desilo, a Hrist je raširenih krila poleteo ka nebu. Prema jednom predanju, bojenje jaja počinje još od Hristovog razapinjanja. Kada su ga vodili da ga razapnu, okupljena svetina je na njega bacala kamenje, ali se ono pretvaralo u obojena jaja.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Još jedna legenda pominje mironosicu Mariju Magdalenu koja je došla kod Pontija Pilata sa rečima „Hristos Vaskrse“. On joj je odgovorio da će se to desiti kada kokoška snese crveno jaje. Ona mu je na to pružila upravo crveno jaje.

Bojenje


Tehnika bojenja je starija od tehnike šaranja jaja. Smatra se svetom radnjom, pa joj se tako i pristupa. Bilo je određeno obrednim pravilima, koja su određivala ne samo dan, već i doba dana, kao i osobu koja će bojiti. Naime, to su mogle da budu samo „ritualno čiste“ osobe, odnosno stare žene ili nevine devojke. Jaja koja se koriste su najčešće kokošija. Postoji verovanje da boju bolje primaju ona jaja čija je ljuska tamnija, ali i ona koje snese crna kokoška ili kokoška tamnije boje perja. Ponekad se pre bojenja vrši priprema kako bi se boja bolje primila. To je podrazumevalo pranje jaja u mlakoj ili slanoj vodi, potapanje u raso ili rastvor stipse ili čak određene magijske radnje. Nakon bojenja, još vruća jaja se brišu vunenom krpom natopljenom zejtinom ili kožicom od slanine kako bi dobila sjaj.
TRADICIJA VEZANA ZA USKRŠNJA JAJA Čobani nisu jeli jaja za Vaskrs, jer su verovali da će stoka da oboli od „jajčanice“ (VIDEO) Printscreen/Youtube
 

 

Crvena jaja


Najčešća jednobojna jaja su crvena, a u nekim krajevima i jedina. Među najstarijim korišćenim sirovinama za dobijanje crvene bio je broć i pominje se još u 16. veku. Kasnije, broć je zamenio varzil koji je uvožen iz Brazilije i anilinske boje. U nedostatku ovih boja, korišćene su biljke iz okruženja ili njihovi delovi, kao što su ruj i metvica ili kora od šljive ili trešnje. Važnost crvene boje je posledica njene povezanosti sa bojom (Hristove) krvi. Postoji običaj da se prvo jaje boji crveno. Ovo jaje se i čuva do sledećeg Vaskrsa i naziva se „čuvarkuća“, „čuvadar“, „stražar“, „krstaš“ i sl. U skladu sa nazivima, ovom jajetu se pripisuju magijske moći i smatra se da je veliko zlo po ukućane ukoliko ono pukne. U Srbiji je takođe loše obojeno jaje značilo rđav znak i verovalo se da se bojenje jaja moglo ureći. Zato su se žene trudile da ih ne vide dok boje. Ukoliko bi tokom te radnje neko bio prisutan, one bi raznim pričama o nečem crvenom pokušale da tom nekom odvrate pažnju, ali i da utiču da jaja budu crvena kao to nešto što pominju u priči. Da bi jaja bila crvenija, ponekad su poklapale šerpu crvenim poklopcem.

 

 

Običaji

U Srbiji mnogi običaji su bili u vezi sa prvim jajetom, „čuvarkućom“. U nekim krajevima njegovo bojenje je bilo praćeno bajanjem. Deci su takođe tim jajetom mazali obraze, kako bi im oni bili takođe crveni, jer su rumeni obrazi značili zdravlje. Na Kosovu ovo jaje su nazivali „strašnik“ jer se upotrebljavalo kao lek protiv straha. U nekim krajevima su decu umivali vodom u koju bi stavili jedno crveno jaje, šećer i cveće vrtike. To bi se radilo da bi dete bilo zdravo, slatko, odnosno blage naravi i da se oko nje ili njega vrte momci, odnosno devojke. Takođe bi se detetu to jaje stavljalo pod jastuk u toku noći, a ujutru bi to jaje nosilo u crkvu i potom to jaje prvo pojelo. Crveno jaje bi inače svi članovi porodice uvek prvo jeli, opet kako bi se zaštitili od bolesti. Zaštitna svojstva su imali i voda u kojoj su se jaja kuvala, pa i ljuske. Zbog toga u nekim krajevima postoji običaj da se ljuske isitne i umese sa pšeničnim brašnom i tako zalepe za gornji deo kućnog praga kako bi se oteralo svako zlo. Crveno jaje su koristile i devojke u raznim „vradžbinama“ kako bi se udale. Pri izvođenju tih magijskih radnji, pazile bi da ih momci ne vide.

Običaj kod svih hrišćana je darivanje jaja. Pri tome se vodilo računa da svaki ukućanin i gost dobije jaje sa određenom simbolikom; mladići i devojke bi dobijali jaje s venčićem kako bi pronašli životnog saputnika, a dever bi dobijao jaje sa išaranim budilnikom ili rukom sa prstenom, satom i cvećem.

TRADICIJA VEZANA ZA USKRŠNJA JAJA Čobani nisu jeli jaja za Vaskrs, jer su verovali da će stoka da oboli od „jajčanice“ (VIDEO) Printscreen/Youtube
 

 

U nekim krajevima se sprema i obredni hleb na koji se stave jaja. On je namenjen kako deci, tako i svima koji uđu u kuću da čestitaju praznik.

Postoje i takvi običaji u Srbiji čija je osnova verovanje da jaja mogu biti i loša. Čobani zato nisu jeli jaja za Vaskrs, jer su verovali da će stoka da oboli od „jajčanice“. Takođe se pazilo da deca ne pojedu više od tri žumanceta jer se verovalo da će biti žuta, odnosno bleda u licu.

Izvor: vikipedija

POVEZANE VESTI
Tagovi:
uskrs uskršnja jaja srbija srpska tradicija običaji kuhinja

Komentari(0)

Loading