PRVI JEVREJI U VRŠCU Podaci o njihovoj prošlostI na prostoru Panonije datiraju još iz rimskog vremena
Prvi Jevreji stanovnici Vršca počeli su da se doseljavaju u Vršac nakon sklapanja Požarevačkog mira 1717. godine.
Spisi iz 1766. godine pominju prvu vršačku sinagogu. Nije poznato kada je tačno izgrađena, a pretpostavlja se da se radi o zgradi koja se nalazila blizu nekadašnje Jevrejske ulice, u delu grada koji se nazivao „jevrejski kraj".
Jevreji su morali da plaćaju porez za toleranciju, kao i porez za obavljanje zanata ili trgovine, a naplata je vršena pod pretnjom prinudnog iseljenja iz Banata. U vreme naređenja o proterivanju vršačkih Jevreja izdato je i naređenje da se proteraju svi Jevreji iz Temišvara pod optužbom da su Turski špijuni.
Možda vas zanima:
KULTNO MESTO ODRASTANJA VRŠČANA Čudesna Fontana, čiji mlaz je nekad dostizao 14 metara visine, krasi Gradski park već oko 130 godina (VIDEO)
Vršac je grad u Južnobanatskom okrugu kojeg, pre svega, odlikuju karakteristična arhitektura i zelenilo. Gradski park prostire se na površini od približno šest hektara, a nastao je tridesetih godina 18. veka i pripadao je plemićkoj porodici francuskih kolonista Fon Šeribl. Veruje se da je osnivač prvih zasada današnjeg Gradskog parka Johan fon Šeribl.
SIMBOL VOJVOĐANSKE RAVNICE Tito je bio oduševljen kada je ugledao, naredio je da se hitno dovede u red ovaj velelepni objekat!
Stari Banat od zaborava štitila je njeno veličanstvo vetrenjača, svetionik ravnice, paorskih muka i kulturološki fenomen vremena.
Možda vas zanima:
KULTNO MESTO ODRASTANJA VRŠČANA Čudesna Fontana, čiji mlaz je nekad dostizao 14 metara visine, krasi Gradski park već oko 130 godina (VIDEO)
Vršac je grad u Južnobanatskom okrugu kojeg, pre svega, odlikuju karakteristična arhitektura i zelenilo. Gradski park prostire se na površini od približno šest hektara, a nastao je tridesetih godina 18. veka i pripadao je plemićkoj porodici francuskih kolonista Fon Šeribl. Veruje se da je osnivač prvih zasada današnjeg Gradskog parka Johan fon Šeribl.
SIMBOL VOJVOĐANSKE RAVNICE Tito je bio oduševljen kada je ugledao, naredio je da se hitno dovede u red ovaj velelepni objekat!
Stari Banat od zaborava štitila je njeno veličanstvo vetrenjača, svetionik ravnice, paorskih muka i kulturološki fenomen vremena.
Možda vas zanima:
KULTNO MESTO ODRASTANJA VRŠČANA Čudesna Fontana, čiji mlaz je nekad dostizao 14 metara visine, krasi Gradski park već oko 130 godina (VIDEO)
Vršac je grad u Južnobanatskom okrugu kojeg, pre svega, odlikuju karakteristična arhitektura i zelenilo. Gradski park prostire se na površini od približno šest hektara, a nastao je tridesetih godina 18. veka i pripadao je plemićkoj porodici francuskih kolonista Fon Šeribl. Veruje se da je osnivač prvih zasada današnjeg Gradskog parka Johan fon Šeribl.
SIMBOL VOJVOĐANSKE RAVNICE Tito je bio oduševljen kada je ugledao, naredio je da se hitno dovede u red ovaj velelepni objekat!
Stari Banat od zaborava štitila je njeno veličanstvo vetrenjača, svetionik ravnice, paorskih muka i kulturološki fenomen vremena.
Možda vas zanima:
KULTNO MESTO ODRASTANJA VRŠČANA Čudesna Fontana, čiji mlaz je nekad dostizao 14 metara visine, krasi Gradski park već oko 130 godina (VIDEO)
Vršac je grad u Južnobanatskom okrugu kojeg, pre svega, odlikuju karakteristična arhitektura i zelenilo. Gradski park prostire se na površini od približno šest hektara, a nastao je tridesetih godina 18. veka i pripadao je plemićkoj porodici francuskih kolonista Fon Šeribl. Veruje se da je osnivač prvih zasada današnjeg Gradskog parka Johan fon Šeribl.
SIMBOL VOJVOĐANSKE RAVNICE Tito je bio oduševljen kada je ugledao, naredio je da se hitno dovede u red ovaj velelepni objekat!
Stari Banat od zaborava štitila je njeno veličanstvo vetrenjača, svetionik ravnice, paorskih muka i kulturološki fenomen vremena.
Možda vas zanima:
KULTNO MESTO ODRASTANJA VRŠČANA Čudesna Fontana, čiji mlaz je nekad dostizao 14 metara visine, krasi Gradski park već oko 130 godina (VIDEO)
Vršac je grad u Južnobanatskom okrugu kojeg, pre svega, odlikuju karakteristična arhitektura i zelenilo. Gradski park prostire se na površini od približno šest hektara, a nastao je tridesetih godina 18. veka i pripadao je plemićkoj porodici francuskih kolonista Fon Šeribl. Veruje se da je osnivač prvih zasada današnjeg Gradskog parka Johan fon Šeribl.
SIMBOL VOJVOĐANSKE RAVNICE Tito je bio oduševljen kada je ugledao, naredio je da se hitno dovede u red ovaj velelepni objekat!
Stari Banat od zaborava štitila je njeno veličanstvo vetrenjača, svetionik ravnice, paorskih muka i kulturološki fenomen vremena.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)