DA NE ČUJE ZLO! Običaj kojim teramo maler
Fraza "da kucnem u drvo" koristi se u mnogim narodima
Kod mnogih naroda je rasprostranjeno verovanje o teranju uroka i prizivanju sreće tako što se kuca u drvenu površinu.
Običaj govori da se kuca tri puta, nikako jednom jer bi to bilo nepristojno. Prvo kucanje je za privlačenje pažnje, drugi put znači traženje pomoći, dok treći podrazumeva zahvalnost.
Iako nije utvrđeno odakle tačno seže ovo praznoverje, prema nekim teorijama veruje se da je povezano sa paganskim precima. Naime, oni su verovali kako u drveću žive duhovi, te da je kucanje po drvetu dobar način privlačenja pažnje i traženja pomoći.
Vremenom su i nove religije "prigrlile" ovaj običaj. Za hršćane, kucanje u drvo je način privlačenja pažnje Boga.
Postoji i verovanje da je kucanje o drvo povezano i sa stradanjem Jevreja u Španiji 1490. godine. Naime, kada se inkvizicija pod vođstvom ozloglašenog Tomasa Torkemade ustremila ka Jevrejima, oni su se krili u sinagogama napravljenim od drveta. Tada je uplašeni begunac imao samo jedan način da se sakrije od neprijatelja - a to je ulazak u sinagogu. Tako je u judaizmu ovaj običaj čuvao ljude od inkvizicije. Kucanjem tri puta o drvo otvarala bi se vrata sinagoge, prepoznavajući istomišljenike, te je ovaj običaj povezan i sa preživljavanjem.
BONUS VIDEO:
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)