Jeo kilogram pečenja u cugu, a sada samo 200 grama: Za godinu dana nestalo pola čoveka - Marko je sada vetar u leđa svima koji vode tešku borbu sa kilogramima
Zamislite da u godinu dana izgubite više od polovine svoje telesne mase. Ne zbog trenda, već zbog zdravlja i borbe za novi život. Naime, Marko Toroman iz sela Gornja Gorevnica, nedaleko od Čačka, za samo godinu dana izgubio je više od polovine svoje telesne mase. U bukvalnom smislu, pola čoveka više nema.
Kada je telesna težina počela ozbiljno da mu narušava zdravlje, doneo je odluku da uradi operaciju smanjenja želuca u renomiranoj klinici u Turskoj.
Koliko mu se život promenio iz korena najbolje pokazuje činjenica da je nekada bez problema mogao da pojede i do kilogram čačanskog pečenja, uz sve dodatke i nezaobilaznu „nogicu” za dezert. Danas su mu dovoljna svega tri parčeta.
- Vruće čačansko pečenje i hladno pivo sada su prošlost. Došao sam do kilaže koju nisam mogao da smanjim ni dijetama ni fizičkom aktivnošću. Operacija je bila neizbežna, ali oporavak, to je bila prava borba. U pravom smislu reči, polovine mene više nema, sa 156 kilograma, došao sam na 78. Jedan ceo Marko manje, kaže kroz osmeh ovaj mladić za RINU.
Ugostiteljka Nataša Krsmanović iz pečenjare „Rapo” u Trbušanima potvrđuje promenu.
- Danas dolazi isti Marko, ali kao novi čovek. Ranije je naručivao i po 800 grama pečenja, a sada 250 do 300 grama mu je sasvim dovoljno.”
Marko danas ističe da mu tri parčeta pečenja mirišu bolje nego ranije, jer je naučio da osluškuje svoje telo i da više ne robuje navikama.
- Kako mi je rekao doktor koji me je operisao - slušaj svoj želudac, on ti priča. Nema više ono: Dok ne ostane, ne bi dosta. Danas sam novi ja i od tri parčeta, jedno i po mi je sasvim dovoljno.”
Oporavak je bio ključan deo procesa, uz podršku stručnog tima i trenera.
Rina
- Zahvalan sam Irmi Katipoglu, mojoj osobi od poverenja, preko koje sam došao do dr. Onura Keslera i njegovog tima u Turskoj. Trener Matija Gojgić je vodio moj fizički oporavak od prvih koraka na traci do danas, kada radim viseće trbušnjake. Hvala i lekarima sa KBC Bežanijska kosa, posebno doktorkama Mirjani Cvetković i Slobodanki Crevar Marinović, kao i divnom osoblju koje već godinama prati moje zdravstveno stanje, dodaje Marko.
Ipak, ovaj mladi Čačanin ne zaboravlja ni podršku porodice.
- Bili su mi oslonac u svakom trenutku. Njihova vera u mene me je gurala napred.”
Dodaje i da ga sada i mediji „obavezuju” da ostane na zdravom putu.
- Ko želi više informacija o operaciji ili oporavku, može mi pisati na društvenim mrežama – rado ću podeliti sve što znam. Ako nekome pomogne moje iskustvo, vredelo je.”
Marko Toroman je primer da promena nije laka, ali je moguća kada se volja i stručna pomoć ukrste.
Od kilograma čačanskog pečenja do tri zalogaja, ali uz to dolaze zdravlje, lakoća, osmeh i nova radost življenja. Jer kada pola čoveka nestane, prav, celovit i snažan čovek, tek tada živi zdrav život.
Iz ovog razloga Tito nikad nije obišao grob majke i sina: Josip Broz je morao noću da sahrani svoje dete, ocu nikad nije oprostio izdaju njegove majke
Kupinec, zaboravljeno selo kraj Jastrebarskog, čuva grobove roditelja Josipa Broza Tita, koje on nikada nije posetio, otkrivajući porodične tajne
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Komentari(0)