TURCI ČULI PLAČ BEBE PA SVE POBILI Jeziva priča o Kađenici podno Kablara u kojoj je ubjeno tri stotine Srba
Čačak – Sakrivena u gustoj šumi podno Ovčara zbeg-pećina Kađenica i dalje čuva sećanje na tragično nastradale Srbe u Drugom srpskom ustanku. Upravo u njoj, na desnoj obali Zapadne Morave svoj spas od Turaka potražilo je oko tri stotine žena, dece i starijih meštana, ali to je nažalost bilo njihovo poslednje utočište.
„U maju 1815. godine kada se vodila bitka na Ljubiću, Turci su poslali svoje vojnike da haraju po srpskim selima na planinama Ovčar i Kablar. Uplašeni za svoje živote, meštani su se masovno skupljali u zbegove i bežali od neprijatelja. Tako su pronašli i ovu pećinu u koju su se sakrili misleći da su bezbedni. Međutim, majka sa detetom izašla je ispred pećine, Turci su čuli plač bebe, prejahali tada plitku Moravu i pronašli odbegle Srbe“, kažu iz Turističke organizacije Čačak.
Stigavši ispred pećine Turci su pozivali Srbe da izađu i predaju se. Slušajući tadašnje priče, kako su prolazili ljudi koji bi padali neprijatelju u ruke niko iz zbega nije izašao iz pećine. Revoltirani Turci tada su doneli slamu na sam ulaz, zapalili je i u pećini se, prema određenim procenama ugušilo oko 300 Srba, mada prema pojednim istorijskim spisima taj broj je dosta veći.
„Pećina je od turske reči „kad“ što znači dim i dobila ime. Kosti nesrećnih ljudi koji su ovde izgubili život ležale su prekrivene dimom i prašinom naredne 122 godine, tačnije sve do 1936. kada je vladika žički Nikolaj Velimirović naložio uređenje pećine kako bi ostalo bar neko materijalno svedočanstvo na taj bolni događaj. Svi posmrtni ostaci sahranjeni su u dva kamena sarkofaga, u sredini je izgrađena oltarska apsida pa ova pećina ima i odlike crkve“, rekao je Nikolić.
Možda vas zanima:
U PLANU NIZ NOVIH PROJEKATA Ovčarsko-kablarska klisura postaje prava oaza
Vlada Srbije i Međuresorna Vladina radna grupa za uređenje i razvoj Ovčarsko-kablarske klisure, koju predvodi Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, trenutno sprovode niz projekata u oblasti infrastrukture, turizma i ekologije u ovom zaštićenom području.
SRPSKA SVETA GORA Ovčarsko-kablarska klisura
Predeo izuzetnih odlika “Ovčarsko-kablarska klisura”, zbog svojih prirodnih vrednosti i kulturnog nasleđa, predstavlja atraktivnu turističku destinaciju, koja privlači veliki broj posetilaca tokom cele godine
Možda vas zanima:
U PLANU NIZ NOVIH PROJEKATA Ovčarsko-kablarska klisura postaje prava oaza
Vlada Srbije i Međuresorna Vladina radna grupa za uređenje i razvoj Ovčarsko-kablarske klisure, koju predvodi Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, trenutno sprovode niz projekata u oblasti infrastrukture, turizma i ekologije u ovom zaštićenom području.
SRPSKA SVETA GORA Ovčarsko-kablarska klisura
Predeo izuzetnih odlika “Ovčarsko-kablarska klisura”, zbog svojih prirodnih vrednosti i kulturnog nasleđa, predstavlja atraktivnu turističku destinaciju, koja privlači veliki broj posetilaca tokom cele godine
Možda vas zanima:
U PLANU NIZ NOVIH PROJEKATA Ovčarsko-kablarska klisura postaje prava oaza
Vlada Srbije i Međuresorna Vladina radna grupa za uređenje i razvoj Ovčarsko-kablarske klisure, koju predvodi Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, trenutno sprovode niz projekata u oblasti infrastrukture, turizma i ekologije u ovom zaštićenom području.
SRPSKA SVETA GORA Ovčarsko-kablarska klisura
Predeo izuzetnih odlika “Ovčarsko-kablarska klisura”, zbog svojih prirodnih vrednosti i kulturnog nasleđa, predstavlja atraktivnu turističku destinaciju, koja privlači veliki broj posetilaca tokom cele godine
Pred početak Drugog svetskog rata očišćen je put koji vodi do ulaza Kađenice, a ispred njega postavljen je drveni krst visok preko 50 metara. Pećina je skroman spaleološki objekat, bez pećinskog nakita, ali od izuzetnog istorijskog značaja.
„Ne možemo reći da veliki broj ljudi dolazi u obilazak zato što je sam prilaz nepristupačan. Do ovog prirodnog kazamata vodi put preko Zapadne Morave, ali most je u jako lošem stanju pa se nikako ne preporučuje njegov prelazak. Drugi alternativni put su planinarske staze preko Debele Gore koje su u pojedinim delovima izuzetno zahtevne i zato ne može svako da ih pređe“, kaže Goran Nikolić.
Na ovom mestu koje čuva tužnu sudbinu srpskog naroda svakog Vidovdana služi se parastos da se njihova tragična sudbina nikad ne zaboravi.
Izvor/Rina
OBIČAJI UOČI VIDOVDANA Devojke su verovale da će sanjati suđenog ako ovo urade, a reke su po verovanju postajale crvene kao krv junaka
Vidovdan je u kolektivnoj svesti Srba možda i najveći a ujedno i najtužniji praznik, praznuje se u tišini i bez slavlja jer nas podseća na Kosovski boj i žrtvu srpskih junaka i Svetog kneza Lazara.
U OVOJ SRPSKOJ BANJI NOĆENJE KOŠTA MALO VIŠE OD 500 RSD: Nudi lekovite izvore, kulturni sadržaj i okružena je poznatim planinama
Jedna je od manje poznatih banja, ali je vrlo lekovita – Vranjska Banja poznata je po svojoj lepoti, a u njoj je lepo boraviti u svako godišnje doba, posebno u proleće.
PRE TAČNO 99 GODINA Čuveni Ćira prvi put stigao u Užice, od tada do danas Šarganska osmica zadivljuje posetioce (FOTO)
Prvi voz “Ćira” stigao je u Užice pre tačno 99 godina, 25. juna 1925. godine. Ovaj događaj bio je značajan za grad i njegove stanovnike.
Kljove mamuta iz Save čuvaju se u ovom srpskom selu: Saša od svog domaćinstva u Zlakusi napravio jedinstven muzej i mali raj, obilaze ga naši đaci ali i Indonežani i Japanci
Ljubav prema selu, otadžbini i istoriji porodica Drndarević iz živopisnog sela Zlakusa kod Užica je spojila u jedno. Na taj način u jedno su spojili i ljubav i posao, jer se u njihovom etno-domaćinstvu u ovom selu nalazi prava riznica kulturno-istorijskog blaga. U nadaleko čuvenoj Terzića avliji u muzeju smestila se bogata zbirka eksponata počevši od Rimskog cartsva, preko vremena turske vladavine pa kneževine i kraljevine Srbije, sve do poslednje Jugoslavije.
NEVEROVATNA ATRAKCIJA Plutajuća ostrva Vlasinskog jezera su neotkriveni dragulj Srbije
Vlasinsko jezero, koje je po veličini na drugom mestu u Srbiji, poseduje pravi prirodni dragulj – plutajuća ostrva.
Komentari(0)