Iako narodno predanje navodi da je upravo on izvršio ubistvo svog kuma, vožda Karađorđa Petrovića, vođe Prvog srpskog ustanka, istorijski je poznato ko ga je naredio. Bio je to ljuti voždov neprijatelj i potonji vođa Drugog srpskog ustanka, knjaz Miloš Obrenović.

Doduše, Vujica se ne pominje baš kao direktni izvršilac ubistva svog kuma, već pre kao neko ko je čitavu tu stvar organizovao.

No, bilo kako bilo, smatra se da je upravo on bio taj koji je glavu srpskog vožda odneo Milošu, a ovaj je „prosledio“ dalje do Stambola, ne bi li dokazao na taj način lojalnost sultanu.

Iskup za zlodelo

Verovatno niko nije mogao ni da nasluti da će zbog takvog jednog neljudskog čina Srbija dobiti manastir, koji će vekovima ostati na istom mestu, da svedoči pokušaju iskupljenja jednog čoveka za kumoubistvo.

Nije tajna da je kum u srpskim porodicama osoba, koja je izuzetno poštovana. Pa ipak, Vujica je na tu činjenicu, reklo bi se zaboravio, jer ga je zaslepio novac i želja da se dodvodi onome, kome baš i nije trebalo.

Zbilo se tako, ako je verovati narodnom predanju, da je Vujica u Karađorđevim bisagama pronašao i četiri hiljade dukata. Upravo je njih i iskoristio kasnije za gradnju danas manastira, a tada crkve, koja je najpre bila poznata kao Velikoplanska.

Pričalo se među ljudima da su i Obrenovići, Miloš i Ljubica učestvovali novčano u gradnji te svetinje. Da li zato što su bili svesni da ubistvo kuma nosi sa sobom i značajne posledice ili iz nekog drugog razloga, tek oni jesu dali novac Vujici kako bi podigao crkvu brvnaru, nedaleko od mesta na kome je njegov kum stradao.

Pokajanje za ubistvo kuma

Priča koja je očuvana u narodu veli da je Vujica postao svestan onoga što je prethodno učinio tek nakon što je nedaleko od mesta, na kome se danas manastir Pokajnica nalazi, zastao da malo dane dušom.

Smatra se da je upravo to bio preloman trenutak u njegovom životu.

Ne samo da je, čini se, postao svestan strašnog čina u kome je učestvovao, nego i da je shvatio da je jedini način da pokuša sa svog imena da spere ljagu zbog tog sramnog čina, da podigne svetinju.

Istorijski posmatrano, a ako ćemo iskreno, nije mu gradnja crkve baš pomogla u tome, jer se i dan danas za njegovo ime vezuje ne hrabrost koju je ispoljio u borbi i ne gradnja ove svetinje, nego činjenica da je organizovao ubistvo svog kuma.

No, bilo kako bilo, koliko god to možda baš i ne zvučalo lepo, zahvaljujući takvom sramnom činu, Srbija dobija crkvu brvnaru koja će vremenom postati obeležje tog kraja.

Posebno u Pokajnici, koja je danas okarakterisana kao Kulturno dobro od izuzetnog znaaja i pod zaštitom je nadležnih institucija, pažnju privlači jedna, među brojnim ikonama, za koje se veruje da datiraju iz perioda kada je Pokajnica izgrađena. Na njoj su grčki zografi toga doba prikazali upravo srpskog vožda i to tako da svako ko kroči u ovaj zanimljivi manastir, ima utisak kao da ga posmatra lično vođa Prvog srpskog ustanka.

(„Manastiriusrbiji.com“ )