BANJA SA KOJU SE VEZUJU MNOGE LEGENDE Predstavlja jednu od najeminentnijih ustanova za rehabilitaciju u našoj zemlji!
Još od davnih vremena pričaju se legende o lekovitosti rusandskog blata.
Ima ih nekoliko. Devojka Roksanda je u jezeru izgubila verenički prsten i dok ga je tražila izlečila je bolne zglobove.
Po drugoj legendi guščarici su bežale guske na drugu obalu i dok je hodala po jezeru i mulju izlečila je reumatizam. Steva Rus je čuvao svinje, koje po letnjoj vrućini nisu napuštale jezero, pa je Steva morao da ih potera i gacajući po blatu je primetio da mu je nestala šuga.
Možda vas zanima:
SKRIVENI BISER U SRBIJI Mnogobrojni izvori lekovite vode se vrlo uspešno koriste u lečenju različitih vrsta bolesti
Banja Vrujci se nalazi u podnožiju planina Maljen i Suvobor, i kao takvu karakteriše je idealna, blaga klima, koja može vrlo pogodovati vašem zdravlju.
POZNATA PO LEKOVITOM MINERALNOM BLATU Ono što ovu banju razlikuje od ostalih širom naše zemlje je sadržaj hemijskih elemenata
Kuršumlijska Banja je jedna od naših banja sa najslavnijom prošlošću.
Možda vas zanima:
SKRIVENI BISER U SRBIJI Mnogobrojni izvori lekovite vode se vrlo uspešno koriste u lečenju različitih vrsta bolesti
Banja Vrujci se nalazi u podnožiju planina Maljen i Suvobor, i kao takvu karakteriše je idealna, blaga klima, koja može vrlo pogodovati vašem zdravlju.
POZNATA PO LEKOVITOM MINERALNOM BLATU Ono što ovu banju razlikuje od ostalih širom naše zemlje je sadržaj hemijskih elemenata
Kuršumlijska Banja je jedna od naših banja sa najslavnijom prošlošću.
Možda vas zanima:
SKRIVENI BISER U SRBIJI Mnogobrojni izvori lekovite vode se vrlo uspešno koriste u lečenju različitih vrsta bolesti
Banja Vrujci se nalazi u podnožiju planina Maljen i Suvobor, i kao takvu karakteriše je idealna, blaga klima, koja može vrlo pogodovati vašem zdravlju.
POZNATA PO LEKOVITOM MINERALNOM BLATU Ono što ovu banju razlikuje od ostalih širom naše zemlje je sadržaj hemijskih elemenata
Kuršumlijska Banja je jedna od naših banja sa najslavnijom prošlošću.
Naziv Melenci potiče od turske reči melisa što u prevodu znači lek.
Godine 1867. lekovitost ove Banje otkrio je paroh Nikola Bibić i kao učen čovek tog doba je poslao mulj i vodu iz jezera na analizu u Beč. Stručnjaci su, pre svega profesor Šnajder potvrdili lekovitost peloida iz jezera u XIX veku u Carskoj akademiji u Beču i uočili da blato iz jezera “Rusanda” ne zaostaje po kvalitetu i lekovitosti u odnosu na banje Marijenbad i Francesbad.
Danas je Banja „Rusanda“ Specijalna bolnica za rehabilitaciju i predstavlja jednu od najeminentnijih ustanova ovog tipa u našoj zemlji.
Kompleks Banje „Rusanda“ se nalazi u prelepom parku borova, bagrema i lipa, na obali istoimenog jezera. Sastoji se od pet objekata za smeštaj bolesnika i korisnika usluga (paviljoni I, II, VII, VIII i IX) i raspolaže sa ukupno 306 postelja.
Prema planu mreže zdravstvenih ustanova banja “Rusanda” je razvrstana kao Specijalna bolnica za rehabilitaciju. U pogledu kadrova, opreme i prostora godinama smo se tradicionalno razvijali u tom pravcu. Zbog prepoznatih kapaciteta i prirodnih resursa radilo se i na razvoju zdravstvenog turizma u smislu lečenja, sportske medicine, rekreacije i prevencije u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja. Specijalna bolnica “Rusanda” 2015. godine postala je nastavna baza Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Zdravstveni turizam ima najdužu tradiciju, a kvalitetan peloid, stručni kadar, savremena oprema, prirodno okruženje obezbeđuju Banji visok stepen tržišne konkurentnosti.
Banja Rusanda na mapi:
BONUS VIDEO
(Izvor: banjarusanda.rs)
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Ljubavno zaveštanje kralja Uroša: Ovo je jedno od najromantičnijih srpskih predanja koje malo ko zna
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
SRPSKA ATINA U SENCI: Ovaj grad krije tajnu najstarije apoteke i bio je veći kulturni centar od Novog Sada
Nekada davno, pre nego što je Novi Sad postao epicentar kulture u Vojvodini, postojala je "Srpska Atina" u senci. Otkrivamo zašto su Sremski Karlovci, mali grad na Dunavu, istorijski bili veće središte srpskog duha i kako su čuvali najstariju apoteku na Balkanu.
Komentari(0)