ČUDA NA LESKOVAČKOJ SVETOJ GORI Da biste ušli, za početak, na sebi ne smete da imate pirsing ili tetovažu (VIDEO)
Na obroncima Babičke gore, severoistočno od Leskovca, kod sela Jašunje nalaze se Jašunjski manastiri- spomenička celina koja obuhvata manastire sa samog kraja XV i početka XVI veka, Vavedenje Presvete Bogorodice i Svetog Jovana Preteče.
Jašunjski manastiri je spomenička celina koja se nalazi severoistočno od Leskovca, kod sela Jašunja i obuhvata dva manastira sa samog kraja XV i početka XVI veka:
Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice, podignut 1499. godine
Manastir svetog Jovana Preteče, podignut 1517. godine
Oskudni istorijski podaci kako o čitavoj oblasti stare Dubočice tako i o ovim manastirima i nedovoljna istraženost uzroci su što su ove vredne starine još uvek veoma malo poznate kulturnoj, pa i naučnoj javnosti.
Najstariji među njima je ženski manastir Vavedenje Svete Bogorodice, koji su osnovale žene iz vizantijske carske porodice Kantakuzen. Podignut na temeljima bazilike iz 6. veka, ovaj manastir je sagrađen 1499. godine. Ktitorka manastira bila je monahinja Ksenija sa sestrama Teofom, Martom i Marijom.
U manastir se može ući samo “čiste duše i obraza”
U novije vreme malobrojno sestrinstvo, manastiru je udahnulo novi život. Uspele su da od napuštenog imanja i ruiniranih objekata stvore hram vredan poštovanja. Ne samo zbog njegovog izgleda, već zbog čuda koja se u njemu događaju.
A čuda su moguća samo uz post i iskrenu molitvu, kazuju oni koji posećuju ovu svetinju.
Nebrojeno je primera ozdravljenja vernih i nevernih koji su baš na ovom mestu potražili spas. Međutim, nije dovoljno samo doći ovde i očekivati čudo.
Za razliku od većine manastira u okruženju u ovom ženskom manastiru važe stroga pravila. Prag crkve mogu preći samo kršteni, oni koji prihvataju strogi post, molitvu, ispovest i pokajanje. Ženama, koje na sebi imaju pantalone, monahinje neće dozvoliti da uđu u crkvu, ali će svakoj spremno ponuditi da se presvuče.
Ženski manastir Svete Bogorodice u Jašunji ne prima tetovirane
Još jedno od ne tako uobičajenih pravila je da na sebi nemate pirsing ili tetovažu.
Priroda tetovaže je neizbežno kultna i magijska i Crkva odbacuje tetoviranje upravo zbog njegovog mističkog značenja. Kroz tetovažu čovek opšti s lukavim duhovima i demonima, a ne sa Bogom, i to je osnovni razlog zašto sestrinstvo manastira Vavedenje Presvete Bogorodice i mati Lidija, igumanija manastira, insistiraju na ovom pravilu.
Arhitektura manastira Vavedenje Presvete Bogorodice je tipična za seoske i manje vlastelinske pridvorne crkve kakve su zidane pre 13. i posle 14. veka, a kompletno je živopisana 1499. godine.
Značajne izmene prvobitna crkva je doživela u 19. veku, kada je 1834. godine dobila novi ikonostas. Vredna zbirka starih ikona obuhvata i jednu ikonu Bogorodice Odigitrije, koja bi mogla biti prestona ikona sa prvobitnog ikonostasa, i od 1963. godine čuva se u Muzeju crkvenih starina u Nišu.
Manastir je za više od pet vekova postojanja više puta paljen i pljačkan. Obnavljan je 1863, 1866 i 1932. godine kada su ga naselile 32 monahinje izbegle iz Rusije posle Oktobarske revolucije.
Printscreen/Youtube
Manastir Svetog Jovana Preteče živi pola milenijuma
U neposrednoj blizini ženskog nalazi se muški manastir Svetog Jovana Preteče koji je prošle godine obeležio pola milenijuma postojanja.
U 16. veku 1517. godine manastir Svetog Jovana Krstitelja sagrađen je na tememelju starog hrama iz vremena Nemanjića. Manastirski hram podigao je Andronik Kantakuzen sa braćom. Porodica Kantakuzin bila je u bliskim rodbinskim vezama sa poslednjim potomcima despotske loze Brankovića.
Hram je u potpunosti živopisan, a najstarije freske u naosu, naslikane su 1524. godine zahvaljujući izvesnom Petru iz Sofije.
Freske u srednjoj zoni naslikane su kasnije 1584. kada je i oslikana zapadna fasada. Značajnija obnova izvedena je 1693. godine nadziđivanjem i promenom krovne konstrukcije.
Manastir je nekoliko puta stradao od Turaka, pa je zbog toga često obnavljan i rekonstruisan. Poslednje uređenje ove pravoslavne svetinje trajalo je 11 godina i završeno 2017. i u tom periodu podignut je novi konak, zvonik i ograda oko manastira.
Prema sačuvanim zapisima Jašunjski muški manastir su tri puta posetili srpski patrijarsi – 1694, 1710 i 2017. kada je obeleženo pet vekova njegovog postojanja.
Arheološki, arhitektonski i slikarski konzervatorski radovi izvedeni su 1986–1987. godine.
Zbog svojih istorijskih, arhitektonskih i umetničkih vrednosti Jašunjski manastiri – Svetog Jovana Preteče i manastir Vavedenja Presvete Bogorodice su 1947. godine stavljeni pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije. Za kulturno dobro od nacionalnog značaja proglašeni su 1983. godine, a zaštićen je i prirodni ambijent u kojem se manastiri nalaze.
Izvor: niskevesti
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Legenda o Nadi i Relji: kako je nastao Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Komentari(0)