STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju

Jelena Vamović

19:00

Turizam 0

Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.

STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
shutterstock

 

Po zauzeću Srbije, Turci su mnoge srpske crkve pretvorili u džamije, pa su to hteli da učine i sa dečanskom manastirskom crkvom. Za ovu svrhu dovedena je u Dečane silna turska vojska i mnogo njihovih verskih velikodostojnika sa njihovim poglavarom da bi taj čin bio što svečaniji.

Da ovo ne bi izazvalo bunu okolnih Srba Turci su rasporedili svoju vojsku oko manastira i doneli dosta municije koju su smestili u kulu zvonaru na velikoj kapiji. Glavni vojskovođa sa doglavnicima smesti se u najbolje odaje konaka i onda pozva igumana i monahe i predloži im da se poturče; u protivnom da odmah napuste manastir.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Pošto su odbili da se poturče, iguman i bratija molili su, preklinjali, plakali, obećavali zlato, samo da Turci ostave manastir na miru, ali ništa nije pomoglo. Turci ih isteraše iz manastira i oni se povukoše u isposnice u klisuri više manastira.

shutterstock

 

Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja. To su hteli da stave i na crkveno kube, ali zbog velike visine bez skele to nisu mogli odmah učiniti, pa su ostavili za kasnije. Po isterivanju kaluđera, ostao je u manastiru samo još sveti kralj na koga Turci nisu računali.

Po dogovoru među Turcima, obred pretvaranja crkve u džamiju imao se započeti pred glavnim ulazom u crkvu. Ceo prostor ispred crkve zastrt je ćilimima. U sredini, na počasnim mestima, nalazili su se zapovednik vojske Tatarin i ostali velikodostojnici.

printscreen facebook

 

Za glavnog verskog starešinu određeno je mesto pred glavnim vratima sa južne strane. Kada su trube i talambasi oglasili početak svečanosti, vojska spolja radosno jurnu unutra i ispuni sav prostor oko crkve. Tada verski starešina poče da klanja na svom mestu. Ali u tom času zemlja se zatrese i figura lava stražara sa južne strane pored prozora Svetog Georgija otkinu se, pade na glavu verskog starešine i razmrska je. Njegova krv i mozak poprskaše sve velikodostojnike oko njega.

Istovremeno prepuknu svod paperte, polomiše se mermerne ploče među grobovima Svetog kralja i Svete Jelene i izbi čudan plamen, koji momentalno obavi crkvu iznutra i spolja i opali Turke koji su stajali uza zid crkveni. Ovim zbivanjima pridruži se i strašna oluja sa provalom oblaka, munjama i gromovima. Jedan grom udari u polumesec na kuli, zapali municiju u njoj i kula se uz strašnu eksploziju sruši. Sa kulom se sruši i kraljeva palata.

shutterstock

 

Od provale oblaka Bistrica nadođe od brda do brda, i zajedno sa vodom koja se sjuri niz brdo više manastira, preplavi manastirsku portu i odnese sve što joj se nađe na putu. U toj katastrofi, prema sačuvanom predanju, nastradalo je mnoštvo Turaka, a vojskovođa Tatarin se spasao čudnim slučajem sa ostatkom vojske, koja se nalazila podalje od manastira.

Ali i on je platio glavom, kada je bežeći iz Dečana ulazio u Peć, gde ga je po predanju ubio kapetan Leka Dukađinac, iz osvete zbog njegove namere da dečansku crkvu pretvori u džamiju. Turci su ga proglasili za svoga sveca, stavili mu na grob ploču sa natpisom, ozidali mu turbe i palili kandilo na njegovom grobu.

Spomenik sa natpisom uništen je prilikom oslobođenja ovih krajeva 1912. godine, a turbe se srušilo 1926. godine.

Komentari(0)

Loading