Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
Istorija Srbije puna je priča o junaštvu, ali i neverovatnoj snalažljivosti. U vreme turske okupacije, strogo je bilo zabranjeno zidanje verskih objekata. Ipak, naši preci su pronašli "rupu u zakonu" koja je omogućila opstanak pravoslavlja. To je priča o crkvama koje su nicale preko noći.
Sveti Luka (Lučindan) obeležava se krajem oktobra, a u narodu važi za prvog ikonopisca. Malo ko zna koja je ikona, prema predanju, putovala sa Svetim Savom u Srbiju i zašto je ikonopis bio strogo čuvana tajna.
Sveta Petka je zaštitnica žena i jedna od najpoštovanijih svetiteljki, a njena slava krije moćne asketske obrede. Zašto se noć pred praznik ne sme spavati u postelji i kakva milosrdna dela prate pravoslavni običaj na Petkovdan?
Sveti arhangel Mihailo, vojvoda nebeske vojske, proslavlja se više puta u toku godine, a 19. septembra vernici obeležavaju uspomenu na njegovo čudesno javljanje u gradu Kolose.
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Mojsije se rodio u Egiptu oko 1300. godine pre Hrista. Upokojio se na granici Obećane zemlje u 120. godini ovozemaljskog života.
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kako su naši stari 27. avgusta palili sveće i kuvali lekovite napitke da bi spremni dočekali jesen
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Na obroncima Fruške gore, u selu Banstol, podignut je hram koji nije samo verski objekat – već i zavet, spomen i kulturna veza između Srbije i Rusije
Zadužbina plemića, utočište patrijarha, svetilište naroda – mesto gde istorija, vera i umetnost i dalje dišu istim dahom
Bogato oslikana kupola i monumentalni polijelej simbolizuju večnost, Hrista kao svetlost sveta i božanski poredak