Prirodna dobra su najverovatnije tu posađena početkom prošlog veka. Ovo drvo, prema nekim procenama, može da živi i hiljadu godina, a u narodu postoji verovanje da ima čudotvornu moć.
Ono se seća Čarnojevića, vojne granice, Marije Terezije, i dugokosih brkatih graničara i Prvog i Drugog ustanka, Karađorđa i Karadžića, Radičevića i Jove Zmaja. Srpsko-turskih i Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata i godina blagostanja između njih.
Dud je nekada bio zaštitni znak Banata. Bilo ga je ispred svake kuće, kako u gradu tako i u selima. Upijao je vlagu iz kuća zidanih od blata, njime su se hranile svinje i živina, od duda se pekla rakija… A hlad koji je pravila krošnja ovog drveta bio je skoro kao onaj od stoletnog oraha.
Na ovom vidikovcu danas dominiraju gole stene na kojima se još mogu raspoznati tragovi slivanja lave i njenog naglog hlađenja