Pranje prozora deluje kao jednostavan posao sve dok sunce ne obasja staklo i otkrije linije, mrlje i tragove krpe. Isti prozori mogu posle čišćenja da izgledaju potpuno drugačije, a razlog često nije sredstvo koje koristimo, već način na koji peremo i sušimo staklo.

Čisti prozori mogu potpuno da promene izgled prostorije, ali upravo je staklo jedna od površina na kojoj se greške pri čišćenju najlakše vide. Dovoljno je da ostane malo sredstva ili vode i, čim svetlost padne pod određenim uglom, pojavljuju se tragovi.

To se posebno primećuje kada se uporede dva prozora oprana na različite načine.

Prvi prozor opran je po jakom suncu

Na prvom prozoru sredstvo za čišćenje naneto je direktno na staklo, a pranje je obavljeno dok je prozor bio izložen suncu. Na prvi pogled, staklo je odmah nakon čišćenja izgledalo dobro.

Međutim, kada se osušilo, postale su vidljive linije i mrlje. Problem je u tome što se na zagrejanom staklu tečnost veoma brzo suši. Sredstvo može da ispari pre nego što se ravnomerno prebriše, pa na površini ostaju njegovi tragovi.

Dodavanje još sredstva često ne rešava problem. Naprotiv, ako se nanese prevelika količina, potrebno je više brisanja da bi se potpuno uklonila.

Drugi prozor očišćen je kada staklo nije bilo zagrejano

Kod drugog prozora postupak je promenjen. Čišćen je kada na njega nije direktno padalo jako sunce, a umesto velike količine sredstva korišćena je manja količina tečnosti.

Staklo je prvo očišćeno od prašine i površinske prljavštine, a zatim prebrisano vlažnom krpom. Na kraju je osušeno čistom i suvom krpom od mikrovlakana.

Rezultat je bio znatno bolji – nije bilo vidljivih linija koje se obično pojave tek kada kroz prozor prodre sunčeva svetlost.

Jedna greška može da pokvari ceo posao

Važno je i čime se prozor briše. Ako se koristi krpa na kojoj ima ostataka omekšivača, masnoće ili prethodno korišćenog sredstva za čišćenje, ona može da ostavi tanak sloj na staklu.

Zbog toga je za završno brisanje najbolje koristiti potpuno čistu krpu od mikrovlakana namenjenu samo za staklene površine.

Nije potrebno ni snažno pritiskati staklo. Mnogo je važnije da se sistematski prebriše cela površina i da se završno sušenje obavi pre nego što se preostale kapljice same osuše.

Važan je i redosled čišćenja

Još jedna česta greška je pranje stakla pre okvira i prozorske daske. Ako se prašina sa okvira kasnije pokvasi, prljava voda može ponovo da završi na već očišćenom staklu.

Praktičnije je zato prvo ukloniti prašinu sa okvira i ivica, zatim očistiti sam okvir, a tek na kraju preći na staklo.

Na veoma prljavim prozorima korisno je prvo ukloniti veće nečistoće vodom ili vlažnom krpom, umesto da se odmah nanosi sredstvo za staklo preko sloja prašine. Ako posle svakog pranja prozora ostaju fleke, rešenje nije nužno u kupovini drugog sredstva. Vredi promeniti vreme i način čišćenja.

Prozor koji se pere kada staklo nije vrelo, sa umerenom količinom sredstva i čistom krpom za završno brisanje, ima znatno veće šanse da ostane bez vidljivih tragova. Upravo zato dva ista prozora, očišćena istog dana, mogu na kraju da izgledaju potpuno različito.