Kada zima prekrije kaldrmu, a lampioni obasjaju fasade starih zgrada, Skadarlija izgleda kao da je vreme stalo. Ovo je mesto gde Beograd šapuće najlepše stihove i seća se svoje boemske prošlosti.

Skadarlija nije samo ulica, ona je osećanje. Nalazi se u samom srcu Beograda, tik uz Trg republike i Bajlonijevu pijacu, a vekovima predstavlja centar boemskog života, umetnosti, pesme i vina. Po mnogima, Skadarlija je beogradski odgovor na parisku Monmartr, ali sa srpskom dušom i mirisom sarme, tamburicama i kafanskom filozofijom.

Ulica je sačuvala autentičan izgled, sa kaldrmom, niskim kućama i fasadama koje pričaju istoriju. Zimi, kada je sve prekriveno snegom, atmosfera je posebno bajkovita. Svetla restorana odbijaju se od ledenih prozora, dok iznutra dopire smeh, živa muzika i miris domaće kuhinje.

Gde su boemi sedeli, tu se i danas peva

U Skadarliji su nekada sedeli i stvarali najpoznatiji pesnici i umetnici — Đura Jakšić, Laza Kostić, Tin Ujević, Branislav Nušić i mnogi drugi. Ovde su se vodile najdublje rasprave uz vino, čule pesme koje se i danas pevaju, a kafane su bile druga kuća onima koji su znali da život ne stane kad padne mrak.

Kafana „Tri šešira“, „Dva jelena“, „Ima dana“, „Zlatni bokal“ samo su neke od legendarnih kafana koje i danas dočekuju goste sa tamburašima, starogradskom muzikom i jelima po receptima naših baka.

Skadarlija danas

Iako vreme prolazi, duh Skadarlije se ne menja. Turisti i Beograđani jednako dolaze ovde da prošetaju kaldrmom, popiju kuvano vino zimi ili rashlađenu šljivovicu leti, da poslušaju tamburaše ili da nađu inspiraciju, baš kao nekadašnji boemi.

Zimi, cela ulica izgleda kao scena iz filma. Ukrašeni izlozi, božićna i novogodišnja dekoracija, tihi sneg koji prekriva stolove ispred kafana i dim koji izlazi iz odžaka, stvaraju osećaj topline i nostalgije.

Mesto koje se ne obilazi, već doživljava

Skadarlija se ne razgleda, već se doživljava. U njoj se sedi satima uz kafansku pesmu, piše na salvetama, zaljubljuje uz čašu crnog vina, pamti i ostavlja delić sebe. Nema Beograđanina koji nema makar jednu priču iz Skadarlije, niti turiste koji je prošao a da nije osetio tu čudnu mešavinu tuge, smeha i pesme.

Ako je Kalemegdan srce Beograda, onda je Skadarlija njegova duša. I bez obzira na godišnje doba, ona uvek greje.