Na miholjske zadušnice u jutarnjim časovima vernici odlaze u hramove na svetu liturgiju i parastos. Svešteniku se predaju imena upokojenih kako bi bili pomenuti u molitvi. Prema običaju, na groblje se izlazi tokom prepodneva dok traje dan. Grobna mesta se uređuju, pale se sveće i preliva se grob vinom.

Šta se obavezno nosi na groblje:

Kuvano žito: Simbolizuje vaskrsenje i večni život.

Crno vino: Predstavlja Hristovu krv i Božije milosrđe kojim se leče rane greha.

Sveća: Simbolizuje Hristovu svetlost koja obasjava duše preminulih.

Pogača ili hleb: Tradicionalno se prinosi i deli za pokoj duše.

Deljenje milostinje „za dušu“: Jedan od najvažnijih običaja jeste pomoć siromašnima, prosjacima i komšijama. Veruje se da dobro delo učinjeno u ime pokojnika nastavlja da živi kroz dobre stvari koje činimo za druge.

Šta ako ne možete otići na groblje?

Ukoliko ste sprečeni zbog bolesti, udaljenosti ili obaveza, sveću možete zapaliti u najbližoj crkvi ili se pomoliti u svom domu. Molitva izgovorena iz srca jednako je vredna.

Na groblje se najčešće nose hrizanteme (simbol prolaznosti i žaljenja), dok kale i ljiljani označavaju odlazak duše na drugi svet.

Šta ne valja da se radi na ovaj dan

Zadušnice su dan tišine, molitve i pomirenja, pa nikako nisu vreme za slavlja i glasnu muziku. Preporučuje se da se dan provede u miru i sa porodicom, bez teškog rada.

Sveštenici upozoravaju da je obedovanje i obilno iznošenje hrane na same grobove narodni običaj koji naginje ka paganizmu, a ne pravoslavlju. Takođe, podsećaju da se na groblju ne pale cigarete i ne pravi cirkus. U narodu postoji staro verovanje da u večernjim satima na Zadušnice ne treba izlaziti iz kuće, jer se veruje da su tada duše preminulih prisutne.

(Blic)