Velike zadušnice: Ovi običaji se poštuju, a veruje se da Sveti Petar tad otvara grobove i duše posećuju domove

Dan kada dom postaje tiši

Velike zadušnice u srpskoj tradiciji nose posebnu simboliku. Subota je dan kada se ide na groblje, pali sveća, izgovara molitva i ostavlja hrana. Ali suština nije u ritualu, već u sećanju.

Prema narodnom verovanju, na ovaj dan ne bi trebalo obavljati teške kućne poslove. Smatra se da duše pokojnika posećuju svoje domove, pa bi buka, fizički rad i užurbanost mogli da naruše taj tihi susret između svetova.

Postoji i običaj da se u kući ne pali vatra pre nego što se ukućani vrate sa groblja. U narodnoj simbolici, vatra predstavlja žive, dok su Zadušnice posvećene mrtvima. Ta granica, iako nevidljiva, poštuje se s pažnjom.

Kažu i da, ako tog dana ne zapalite sveću za pokoj duše, nemir može pratiti čitav dan. Sveća je svetlost, molitva i most između dva sveta.

Hrana kao čin ljubavi

Na groblje se nosi koljivo, vino, sveće i ponešto od hrane. Jedan deo se, prema običaju, ostavlja u dvorištu ili na prozoru doma, veruje se da će se tako duše pokojnika „pričestiti“.

To nije sujeverje, već simboličan čin pažnje. Poruka da nisu zaboravljeni.

U srpskoj narodnoj tradiciji veruje se i da se duše pokojnika mogu pojaviti u obliku ptica ili leptira. Zato je na ovaj dan strogo zabranjeno ubijati ih. Ako sleti na vaš prozor ili rame, ne terajte ga, možda je to samo nežni podsetnik da ljubav ne prestaje smrću.

Zadušnice u 2026. godini

Tokom godine obeležavaju se četiri velike zadušnice:

Zimske 14. februar

Letnje 30. maj

Miholjske 10. oktobar

Mitrovske 7. novembar

Svaka od njih nosi svoju simboliku, ali Zimske imaju posebnu težinu, one su uvod u Časni post, vreme unutrašnjeg preispitivanja i duhovnog čišćenja.

Sećanje kao stil života

U vremenu kada se sve meri brzinom i vidljivošću, Zadušnice nas uče nečemu drugačijem, sporosti, tišini i zahvalnosti.

Možda ne možemo da promenimo prošlost. Možda neke reči nikada nismo izgovorili. Ali možemo da zapalimo sveću. Da odemo na groblje. Da se setimo omiljene rečenice, ručka, pogleda.

Jer Zadušnice nisu dan tuge. One su dan ljubavi koja traje i kada fizičko prisustvo nestane.

I baš zato, 14. februara, dok svet slavi ljubav na jedan način, mi se sećamo da ljubav ima mnogo lica. I da neka od njih nikada ne blede.

(Telegraf)