Jednog dana, Aglaida je poželela da ima mošti hrišćanskih mučenika u svom domu, verujući da bi je te svete relikvije mogle zaštititi od zla. Zadužila je Bonifatija da ode u Aziju i pronađe ono što traži, obezbedivši mu bogatstvo i pratnju robova za put. Na rastanku, Bonifatije se našalio rekavši: „Ako ne pronađem mošti mučenika, hoćeš li prihvatiti moje telo, ako postanem mučenik za Hrista?“ Aglaida ga je prezrivo nazvala pijanicom i grešnikom, ne shvatajući značaj njegovih reči.

Bonifatije je stigao u Tars, gde je bio svedok strašnog progona hrišćana. Mučenici su podnosili neizrecive patnje – odsečene udove, slepilo, i najteža mučenja. Ovaj prizor duboko je potresao Bonifatija, probudivši u njemu pokajanje i ljubav prema Hristu. Glasno je uzviknuo: „I ja sam hrišćanin!“

Sudija je odmah naredio njegovo hapšenje i podvrgavanje mučenju. Bonifatije je bičevan, a potom su mu sipali vrelo olovo u usta. Na kraju, pogubljen je odsecanjem glave.

Njegovi saputnici preneli su njegovo telo nazad u Rim, gde se dogodilo čudo. Anđeo se javio Aglaidi i rekao joj da primi telo svog sluge, koji je sada postao svetitelj i njen duhovni zaštitnik.

Duboko potresena, Aglaida je dočekala Bonifatijeve mošti s velikim poštovanjem. Podigla je crkvu u njegovu čast, gde su njegove mošti položene. Pokajana, povukla se iz društva i provela narednih 15 godina u molitvi i pokajanju.

Sveti Bonifatije postradao je za Hrista 290. godine, ostavivši iza sebe snažnu poruku o preobraženju grešnog života i snazi vere. Njegov život svedoči da je pokajanje moguće za svakoga, bez obzira na prošlost.

(Telegraf)