RAŠKE DUHOVNE SVEČANOSTI Zašto ove, ali i svake sledeće godine morate da posetite ovu manifestaciju?
Kada u Raškoj 14. avgusta 2023. godine po 29. put otpočnu Raške duhovne svečanosti, hiljade ljudi biće pušteno u svet ideja, kreativnosti i umetničkih izraza
Sredinom avgusta Raška dvadeset i deveti put postaje centar okupljanja poštovalaca kulture i onih koji radi upoznavanja sa kulturnim vrednostima putuju. Kada u Raškoj 14. avgusta 2023. godine po 29. put otpočnu Raške duhovne svečanosti, hiljade ljudi biće pušteno u svet ideja, kreativnosti i umetničkih izraza.
I nije neočekivano da baš ovaj kraj organizuje ovu vrstu manifestacije – duhovnu, koja čuva kulturu i tradiciju. Kao središtu srednjovekovne srpske države ostavljeno joj je u nasleđe da štiti i čuva sve ono s čime se narod identifikuje. Manastiri su poznata duhovna i prosvetno-kulturna središta, a u raškim manastima poput Studenice i Gradca, vekovima se okupljaju najučeniji ljudi da neguju stare, ali i stvaraju nove vrednosti za buduće generacije. To kulturno-istorijski nasleđe daje posebnu težinu i značaj manifestaciji.
Stanovnici i Turistička organizacija Raške uspešno kombinuju to što im je istorija ostavila, sa savremenim tokovima umetnosti koje predstavljaju na svojoj svečanosti. Raške duhovne svečanosti su se izdvojile iz velikog broja manifestacije sličnog karaktera i svojim programskim sadržajima postavile nove standarde u letnjoj kulturnoj ponudi Srbije. Tokom šest dana posetioci iz zemlje, ali i insotranstva, će imati priliku da posete izložbe, promocije knjiga, koncerte i pozorišne predstave.
Publika će moži da uživa u glasu Amire Medunjanin, u koncertu grupa "Sirova koža" i "Kerber", kao i u koncertima klasične muzike.
Shutterstock
Tokom trajanja Raških duhovnih svečanosti dostupni su i obilasci manastira Gradac, Stare i Nove Pavlice, kao i dva spomenika sa Uneskove svetske kulturne baštine: Starog Rasa sa Sopoćanima – celine koja uključuje manastire Sopoćane i Đurđeve Stupove, Petrovu crkvu i ostatke tvrđava Ras i Gradina – kao i manastira Studenice.
Važan događaj manifestacije je od 2000. godine i svečana dodela priznanja "Stefan Prvovenčani" za 2023. godinu, koja se dešava poslednjeg dana manifestacije, 19 avgusta. Dosadašnji laureati ovog visokog priznanja su velikani kulturne scene u Srbiji: kompozitor Svetislav Božić, slikar Milorad Bata Mihailović, filozof Mihajlo Đurić, režiser Emir Kusturica, slikar Sava Rakočević, pesnik Slobodan Rakitić, književnik Danko Popović, književnik Dragoslav Mihailović, muzičar Bora Dugić, arhitekta Predrag Ristić, književnik Milisav Savić i kompozitorka Isidora Žebeljan.
Tradicionalno gostoprimstvo Raščana, domaća kihunja i nacionalni parkovi Golija i Kopaonik, koji se nalaze na teritoriji opštine Raška, zaokružiće vaš boravak na Raškim duhovnim svečanostima, i gotovo sigurno vas naterati da se vratite ponovo u ovaj kraj.
LILANJE: Običaj iz Zapadne Srbije STARIJI OD HRIŠĆANSTVA koji danas možete videti ako posetite OVAJ GRAD
Za veliki broj praznika u Srbiji vezuju se živopisni narodni običaji koji su i pored protoka vremena uspeli da opstanu i sačuvaju se do današnjih dana. Jedan od najveselijih i svakako vizuelno najlepših je – lilanje. A ono je poslednjih godina doživelo i svoju pravu renesansu i to u Loznici kroz jedan od najveselijih i izuelno najspektakularnijih festivala Srbije – LilaLo koji će se ove godine održati od 11. do 16. jula u ovom gradu. Organizator je Turistička organizacija grada Loznice, a pod pokroviteljstvom grada Loznice.
Ko jednom proba hajdučki ćevap, zaboravi i na pljeskavice i na pečenje
Ovaj srpski specijalitet sprema se u Dragačevu, najbolji kuvari ukrstiće svoja mangala na sedmom Hajduk festu
Čačak dobija pola miliona za oživljavanje sela: „Miholjski susreti“ spajaju tradiciju i budućnost
Grad Čačak i Ministarstvo za brigu o selu potpisali su ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za realizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“. U ime Grada Čačka, ugovor je potpisala pomoćnica gradonačelnika Marjana Petronijević.
Meso od kengura stiglo specijalno iz Australije: Celo selo miriše na gulaš, preko 30 ekipa ukršta varjače na Gulašijadi u Prijevoru kod Čačka
Više od 30 ekipa juče je ukrstilo svoje varjače u čačanskom selu Prijevor i odmerilo snage na tradicionalnoj Gulašijadi , koja se ove godine održava 11. put. Na takmičenju učestvovale su ekipe iz Srbije, ali i iz inostranstva.
Bez njega se ne može zamisliti nedeljni ručak, u čačanski kraj ga doneli kaluđeri: Guča je prestonica krompira u tom delu Srbije, i slavili su svoj dan
Bez njega ne može da se zamisli skoro nijedan nedeljni ručak i sprema se na mnogo načina. Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica u Srbiji. Zbog svojih vrednosti, krompir je: treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice, četvrta kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice; Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.
Komentari(0)