"SMOTRA ĆIRILIČNE PISMENOSTI" Cilj manifestacije je da se pokaže značaj i očuva ćirilično pismo
Literarna međunarodna manifestacija podrazumeva konkurs za najbolji školski pismeni zadatak pisan srpskim, bugarskim, makedonskim, rusinskim, ruskim ili ukrajinskim jezikom, za najlepši rukopis u pismenom zadatku i za ćiriličnu kaligrafiju (krasnopis). Pravo učešća imaju učenici osnovnih, srednjih škola i gimnazija u Srbiji.
Biblioteka u Titelu je po ovom konkursu jedinstvena u Srbiji, a u nameri da se sačuva ćirilica, najsavršenije pismo, s jednim znakom za jedan glas. Nagrada se dodeljuje 24. maja na Dan slovenske pismenosti kada se obeležava spomen na tvorce prvog pisma kod Slovena, svetih Ćirila i Metodija.
Pravo da učestvuju imaju učenici osnovnih, srednjih škola i gimnazija u Srbiji i okruženju. Zadaci i kaligrafski radovi moraju biti iz tekuće školske godine. Za najbolje pismene zadatke konkuriše se u kategorijama mlađi uzrast (III-IV), srednji uzrast (V-VI) i stariji uzrast (VII-VIII) osnovne škole, i učenici srednjih škola u kategorijama mlađi uzrast (I-II) i stariji uzrast (III-IV), a za najlepši rukopis u pismenom zadatku učenici osnovnih i učenici srednjih škola, svako na svom uzrastu. Šalju se originalne vežbanke sa označenim zadatkom za konkurs ili fotokopija pismenog zadatka čiju verodostojnost overava škola.
Za ćiriličnu kaligrafiju (krasnopis) mogu konkurisati učenici osnovnih i srednjih škola i to u više kategorijama: brzopis – kosa, umetnički stilizovana pisana slova; tradicionalno pismo – postojeća stilizovana slova, poznata tipologija; originalna kaligrafija – novi, izvorni oblici slovnih znakova; likovna kreacija – likovno obogaćeni i produbljeni postojeći ili novi slovni znaci; inicijal – ukrašeno veliko slovo (kojim počinje glava,odeljak ili reč); monogram – početna slova imena i prezimena u posebno stilizovanom obliku i najinventivniji slogan. Kaligrafski radovi moraju biti rukom oblikovani na papiru ili nekom drugom materijalu po slobodnom izboru.
MESTO
Titel
ORGANIZATOR
Narodna biblioteka “Stojan Trumić“
LILANJE: Običaj iz Zapadne Srbije STARIJI OD HRIŠĆANSTVA koji danas možete videti ako posetite OVAJ GRAD
Za veliki broj praznika u Srbiji vezuju se živopisni narodni običaji koji su i pored protoka vremena uspeli da opstanu i sačuvaju se do današnjih dana. Jedan od najveselijih i svakako vizuelno najlepših je – lilanje. A ono je poslednjih godina doživelo i svoju pravu renesansu i to u Loznici kroz jedan od najveselijih i izuelno najspektakularnijih festivala Srbije – LilaLo koji će se ove godine održati od 11. do 16. jula u ovom gradu. Organizator je Turistička organizacija grada Loznice, a pod pokroviteljstvom grada Loznice.
Ko jednom proba hajdučki ćevap, zaboravi i na pljeskavice i na pečenje
Ovaj srpski specijalitet sprema se u Dragačevu, najbolji kuvari ukrstiće svoja mangala na sedmom Hajduk festu
Čačak dobija pola miliona za oživljavanje sela: „Miholjski susreti“ spajaju tradiciju i budućnost
Grad Čačak i Ministarstvo za brigu o selu potpisali su ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za realizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“. U ime Grada Čačka, ugovor je potpisala pomoćnica gradonačelnika Marjana Petronijević.
Meso od kengura stiglo specijalno iz Australije: Celo selo miriše na gulaš, preko 30 ekipa ukršta varjače na Gulašijadi u Prijevoru kod Čačka
Više od 30 ekipa juče je ukrstilo svoje varjače u čačanskom selu Prijevor i odmerilo snage na tradicionalnoj Gulašijadi , koja se ove godine održava 11. put. Na takmičenju učestvovale su ekipe iz Srbije, ali i iz inostranstva.
Bez njega se ne može zamisliti nedeljni ručak, u čačanski kraj ga doneli kaluđeri: Guča je prestonica krompira u tom delu Srbije, i slavili su svoj dan
Bez njega ne može da se zamisli skoro nijedan nedeljni ručak i sprema se na mnogo načina. Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica u Srbiji. Zbog svojih vrednosti, krompir je: treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice, četvrta kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice; Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.
Komentari(0)