Bio je najbogatiji Srbin kog je venčao kralj, a skončao jezivo u crkvi: Njegova žena da bi preživela "prosila" na pijaci
Imali su ljubav i novac, ali ne i sreću...
Na pomen prezimena Dunđerski mnogi prvo pomisle na tragičnu ljubavnu priču Lenke i Laze Kostića. Ipak, mnogo manje je poznato da je u ovoj porodici bilo još velikih, a i tragičkih ljubavnih priča. A, upravo takva bila je romansa beogradskog gradonačelnika Vlade Ilića i njegove supruge Olge Jovanović (po majci Dunđerski).
Već samim rođenjem Vladin život izgledao je kao posut ružama. Vladimir (Vlada) Ilić, najmlađi sin Koste Mumdžije, rodio se, 19. septembra 1882. Osnovno obrazovanje je stekao u rodnom mestu, a posle je školovanje nastavio u Beču i Ahenu. Bio je prvi tekstilni industrijalac iz tadašnje Srbije sa akademskim obrazovanjem. Pouzdano se zna da je govorio francuski i nemački, a po nekim svedočenjima i engleski jezik.
Kao najobrazovaniji u porodici, Vlada se uskoro našao na čelu velike tekstilne imperije -posle kratkog boravka u Leskovcu otac ga je poslao da vodi poslovanje koncerna u prestonici.
– Po Vladinom povratku iz Nemačke ramišljalo se o razvoju biznisa, ali i o ženidbi. Kosta je, po već oprobanom receptu, najmlađeg sina oženio iz familije svojih poslovnih partnera. Tako će Vlada postati suprug Olge – “najveće srpske mirazdžike” i unuke Lazara Dunđerskog – počinje priču o ovoj romansi Saša Stanković, autor monografije o Vladi Iliću, pod nazivom “Prvi moderni gradonačelnik Beograda”.
vikipedija
Spajala ih je ljubav i veliko bogatstvo
Lazar Dunđerski imao je dvojicu sinova i tri ćerke – Jelenu/Lenku, Milku i Olgu. Dok je Lenkina tragična sudbina prepričavana širom Srbije, priče Milke i Olge manje su poznate. Olga Dunđerski se udala za kasacionog sudiju Stevana Jovanovića i tako postala gospođa Olga Jovanović Dunđerski. Jednoj od ćerki dala je svoje ime i upravo ona se kasnije udala za Vladu Ilića.
U skladu sa njihovim bogatstvom kum na svadbi im je bio budući srpski kralj Aleksandar Karađorđević.
Olga Ilić dobila je u miraz od majke dvorac Damaskin u Hajdučici. Dvorac je bio popularno mesto za zabavu gospode između dva svetska rata. I danas se stariji meštani ovog mesta u Banatu sećaju glamuroznih balova, raskošnih damskih haljina i bečke muzike koja se orila dvorom bogatih trgovaca.
Najveći dobrotvori Beograda
Daleko od toga da su Dunđerski i Ilići mislili samo na zabavu. U prvom redu, reč je bila o veštim trgovcima i biznismenima. Nakon Vladinog postavljenja za gradonačelnika Beograda, njegove obaveze (i veze) samo su se umnožile.
Vlada i Olga živeli su u skladnom braku punom ljubavi. Nažalost, nisu imali potomstva, ali su zato ljubav poklanjali drugoj deci. Njihov dom u Beogradu bio je mesto mnogobrojnih priredbi, tu se delila pomoć siromašnima i pokloni prestoničkim mališanima, naročito pred velike praznike.
U javnosti se ime Vladine supruge Olge najviše se pominjalo prlikom humanitarnih akcija. Pomoć bračnog para Ilić pružala se i van Beograda – darivali su štof, pšenicu, hranu… Olga se pominje kao jedan od najvećih donatora za žrtve Drugog svetskog rata kada je posle trećeg savezničkog bombardovanja Beograda priložila 500.000 dinara za nastradale.
Teški dani za predratne bogataše
Kraj Drugog svetskog rata razdvojio je Olgu i Vladu. Ilić je uhapšen i osuđen na kaznu robije od deset godina i na konfiskaciju celokupne imovine. U presudama je kao glavna krivica Vlade Ilića navedena to što su njegove fabrike radile tokom rata i na taj način “jačale ratni potencijal okupatora”.
Pričalo se da je bivšeg gradonačelnika Beograda od pogubljenja spasao lično VInston Čerčil koji je intervenisao kod Josipa Broza Tita. Umesto toga, proveo je 7 godina u zatvoru u Sremskoj Mitrovici gde su mu bivši radnici donosili pakete. Pušten na slobodu krajem 1951. godine, ali ubrzo je doživeo šlog i umro u mansardi svog rođaka, 3. jula 1952. Sahranu su mu organizovali nekadašnji radnici.
Olga je te godine poniženja preživela prodavajući nakit, ali i zahvaljujući seljacima koji su joj poklanjali hranu na pijaci kada bi je prepoznali.
Olga Ilić je supruga nadživela za sedam godina. Preminula je 1959. godine. Tako su nekad najbogatiji Srbin i njegova supruga, naslednica najbogatijeg Vojvođanina, završili bez potomstva, u krajnjoj bedi i poniženju.
(Istorijski zabavnik / Wikipedia)
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)