Svakako ukoliko se i odlučite da poštujete ove običaje to ne znači da izbor svoje venčane burme treba da prepustite kumovima već ih birajte sami uz konsultacije sa njima.
Prema nekim srpskim običajima nalaže se da na venčanjima burme kupuju kumovi. S obzirom da za naš narod kumstvo predstavlja svetinju i duhovno srodstvo, kum na venčanju kao svedok stupanja dve osobe u brak postaje blizak član te porodice.
Svakako ukoliko se i odlučite da poštujete ove običaje to ne znači da izbor svoje venčane burme treba da prepustite kumovima već ih birajte sami uz konsultacije sa njima.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Neko staro “pravilo” je da ni pre venčanja, a ni posle njega, ne bi trebalo da date burmu drugima da je isprobavaju. Veruje se da time njen vlasnik poklanja svoju bračnu sreću, a u zajednicu unosi svađe i skandale.
Prema drugom starom sujeverju, venčano prstenje nikada ne treba skidati, ali postoje i druga koja pobijaju ovo mišljenje.
Jedno verovanje kaže da burme mlade i mladoženja ne bi trebalo da se razlikuju. Ne tako retko je nevestin prsten napravljen da bude deblji od mladoženjinog, a smatra se da to može da negativno utiče na harmoniju u porodici.
Ukoliko je pak burma napravljena od dve vrste zlata, veruje se da je to loš znak. Kažu da supružnici neće biti iskreni jedno prema drugom, već će voditi dvostruke živote.
Prstenju se u svakoj kulturi sveta pridavao određen i drugačiji značaj. Ponekad je reč samo o ukrasnom nakitu, dok je ponekad reč o simboličnom odrazu statusa, moći, ličnosti. Venčana burma predstavljaju posebnu vrstu prstena koji se na svakom venčanju razmenjuje sa budućim supružnikom.
Danas se glavna simbolika burmi ogleda u tome što pokazuje da je osoba koja je nosi u braku. Burme danas širom sveta predstavljaju izraz ljubavi, deo nakita kojim su se mladenci zakleli na večnu ljubav. Sam oblik burme, krug, predstavlja simbol večnosti. Kružna forma prstena sama po sebi predstavlja celovitost, bez početka i kraja.
Verovalo se da sam čin razmene burmi tokom venčanja u crkvi znači davanje večne i besmrtne ljubavi, a isto verovanje živi i danas.
Običaj je da se pri veridbi ženi stavlja verenički prsten na buduće mesto burme, kako bi joj simbolično čuvao mesto. Nakon venčanja verenički prsten se premešta na domali prst leve ruke ili ostaje da deli mesto sa burmom.
Tokom istorije, burma je takođe nošena na različitim prstima. Nekada je nošena i na palčevima obe ruke, i ako to danas zvuči neverovatno. Istorijski gledano, nekada nije bilo bitno na kom prstu ćete nositi burmu. Mogli ste je nositi na svakom prstu, bilo koje ruke, tome nije pridavan značaj. Tek je rimska tradicija uvela "pravila nošenja".
Dakle, prema tradiciji koja potiče od Rimljana, venčana burma se nosi na domalom prstu leve ruke, zato što se verovalo da u njemu postoji vena ljubavi, vena vmoris, koja je direktno povezana sa srcem. Ipak, mnogo godina kasnije, naučnici su dokazali da to i nije baš tako, ali "mit o veni ljubavi" se i dalje smatra glavnim razlogom za nošenje burmi na domalom prstu leve ruke u većini država sveta.
Za razliku od Rimljanja, rani Hrišćani su burme nosili na srednjem prstu. Kroz vekove se i ta praksa promenila, pa su i hrišćani počeli da nose burme na domalom prstu. U Srbiji je danas običaj da se burme nose na domalom prstu desne ruke, dok se u većem delu zapadnog sveta burma nosi na domalom prstu leve ruke.
Zasijaće u punom sjaju: Rekonstrukcija dva važna spomenika u Užicu - na kompleksu Kadinjača i na spomen česmi na Sinjevcu
Narodni muzej Užice i Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo trenutno rade na dva projekta iz oblasti konzervatorsko – restauratorskih radova na teritoriji grada Užice.
Otac srpskog genija govorio 8 jezika: Milutin Tesla imao jednu čudesnu sposobnost, a zbog ovoga Nikola nije došao na očevu sahranu
Nikola Tesla se sećao kako je otac znao napamet ogromne odlomke iz Homerovih epova i biblijskih tekstova, te kako je često veče provodio u diskusijama, recitovanju i filozofiranju.
Zaboravljena tradicija: Kako se nekada slavio Sveti Trifun u Srbiji
Srbija je zemlja bogate tradicije, u kojoj svaki praznik nosi posebne običaje i priče. Jedan od manje poznatih, ali nekada veoma cenjenih praznika, jeste Sveti Trifun – zaštitnik vinograda i vinogradara.
Ovo žensko ime od 4 slova je jedno od najlepših: Značenje je božanstveno
Jako lepo ime, a značenje još lepše
Zašto najboljeg prijatelja nikad ne bi trebalo uzimati za kuma: Mnogi Srbi ovo rade, a nisu svesni kakvu grešku prave
"Bog na nebu, na zemlji kum" stara je narodna izreka koja dovoljno slikovito govori o važnosti kuma na našim prostorima.
Komentari(0)