Svakako ukoliko se i odlučite da poštujete ove običaje to ne znači da izbor svoje venčane burme treba da prepustite kumovima već ih birajte sami uz konsultacije sa njima.
Prema nekim srpskim običajima nalaže se da na venčanjima burme kupuju kumovi. S obzirom da za naš narod kumstvo predstavlja svetinju i duhovno srodstvo, kum na venčanju kao svedok stupanja dve osobe u brak postaje blizak član te porodice.
Svakako ukoliko se i odlučite da poštujete ove običaje to ne znači da izbor svoje venčane burme treba da prepustite kumovima već ih birajte sami uz konsultacije sa njima.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Neko staro “pravilo” je da ni pre venčanja, a ni posle njega, ne bi trebalo da date burmu drugima da je isprobavaju. Veruje se da time njen vlasnik poklanja svoju bračnu sreću, a u zajednicu unosi svađe i skandale.
Prema drugom starom sujeverju, venčano prstenje nikada ne treba skidati, ali postoje i druga koja pobijaju ovo mišljenje.
Jedno verovanje kaže da burme mlade i mladoženja ne bi trebalo da se razlikuju. Ne tako retko je nevestin prsten napravljen da bude deblji od mladoženjinog, a smatra se da to može da negativno utiče na harmoniju u porodici.
Ukoliko je pak burma napravljena od dve vrste zlata, veruje se da je to loš znak. Kažu da supružnici neće biti iskreni jedno prema drugom, već će voditi dvostruke živote.
Prstenju se u svakoj kulturi sveta pridavao određen i drugačiji značaj. Ponekad je reč samo o ukrasnom nakitu, dok je ponekad reč o simboličnom odrazu statusa, moći, ličnosti. Venčana burma predstavljaju posebnu vrstu prstena koji se na svakom venčanju razmenjuje sa budućim supružnikom.
Danas se glavna simbolika burmi ogleda u tome što pokazuje da je osoba koja je nosi u braku. Burme danas širom sveta predstavljaju izraz ljubavi, deo nakita kojim su se mladenci zakleli na večnu ljubav. Sam oblik burme, krug, predstavlja simbol večnosti. Kružna forma prstena sama po sebi predstavlja celovitost, bez početka i kraja.
Verovalo se da sam čin razmene burmi tokom venčanja u crkvi znači davanje večne i besmrtne ljubavi, a isto verovanje živi i danas.
Običaj je da se pri veridbi ženi stavlja verenički prsten na buduće mesto burme, kako bi joj simbolično čuvao mesto. Nakon venčanja verenički prsten se premešta na domali prst leve ruke ili ostaje da deli mesto sa burmom.
Tokom istorije, burma je takođe nošena na različitim prstima. Nekada je nošena i na palčevima obe ruke, i ako to danas zvuči neverovatno. Istorijski gledano, nekada nije bilo bitno na kom prstu ćete nositi burmu. Mogli ste je nositi na svakom prstu, bilo koje ruke, tome nije pridavan značaj. Tek je rimska tradicija uvela "pravila nošenja".
Dakle, prema tradiciji koja potiče od Rimljana, venčana burma se nosi na domalom prstu leve ruke, zato što se verovalo da u njemu postoji vena ljubavi, vena vmoris, koja je direktno povezana sa srcem. Ipak, mnogo godina kasnije, naučnici su dokazali da to i nije baš tako, ali "mit o veni ljubavi" se i dalje smatra glavnim razlogom za nošenje burmi na domalom prstu leve ruke u većini država sveta.
Za razliku od Rimljanja, rani Hrišćani su burme nosili na srednjem prstu. Kroz vekove se i ta praksa promenila, pa su i hrišćani počeli da nose burme na domalom prstu. U Srbiji je danas običaj da se burme nose na domalom prstu desne ruke, dok se u većem delu zapadnog sveta burma nosi na domalom prstu leve ruke.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Komentari(0)