Svakako ukoliko se i odlučite da poštujete ove običaje to ne znači da izbor svoje venčane burme treba da prepustite kumovima već ih birajte sami uz konsultacije sa njima.
Prema nekim srpskim običajima nalaže se da na venčanjima burme kupuju kumovi. S obzirom da za naš narod kumstvo predstavlja svetinju i duhovno srodstvo, kum na venčanju kao svedok stupanja dve osobe u brak postaje blizak član te porodice.
Svakako ukoliko se i odlučite da poštujete ove običaje to ne znači da izbor svoje venčane burme treba da prepustite kumovima već ih birajte sami uz konsultacije sa njima.
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Neko staro “pravilo” je da ni pre venčanja, a ni posle njega, ne bi trebalo da date burmu drugima da je isprobavaju. Veruje se da time njen vlasnik poklanja svoju bračnu sreću, a u zajednicu unosi svađe i skandale.
Prema drugom starom sujeverju, venčano prstenje nikada ne treba skidati, ali postoje i druga koja pobijaju ovo mišljenje.
Jedno verovanje kaže da burme mlade i mladoženja ne bi trebalo da se razlikuju. Ne tako retko je nevestin prsten napravljen da bude deblji od mladoženjinog, a smatra se da to može da negativno utiče na harmoniju u porodici.
Ukoliko je pak burma napravljena od dve vrste zlata, veruje se da je to loš znak. Kažu da supružnici neće biti iskreni jedno prema drugom, već će voditi dvostruke živote.
Prstenju se u svakoj kulturi sveta pridavao određen i drugačiji značaj. Ponekad je reč samo o ukrasnom nakitu, dok je ponekad reč o simboličnom odrazu statusa, moći, ličnosti. Venčana burma predstavljaju posebnu vrstu prstena koji se na svakom venčanju razmenjuje sa budućim supružnikom.
Danas se glavna simbolika burmi ogleda u tome što pokazuje da je osoba koja je nosi u braku. Burme danas širom sveta predstavljaju izraz ljubavi, deo nakita kojim su se mladenci zakleli na večnu ljubav. Sam oblik burme, krug, predstavlja simbol večnosti. Kružna forma prstena sama po sebi predstavlja celovitost, bez početka i kraja.
Verovalo se da sam čin razmene burmi tokom venčanja u crkvi znači davanje večne i besmrtne ljubavi, a isto verovanje živi i danas.
Običaj je da se pri veridbi ženi stavlja verenički prsten na buduće mesto burme, kako bi joj simbolično čuvao mesto. Nakon venčanja verenički prsten se premešta na domali prst leve ruke ili ostaje da deli mesto sa burmom.
Tokom istorije, burma je takođe nošena na različitim prstima. Nekada je nošena i na palčevima obe ruke, i ako to danas zvuči neverovatno. Istorijski gledano, nekada nije bilo bitno na kom prstu ćete nositi burmu. Mogli ste je nositi na svakom prstu, bilo koje ruke, tome nije pridavan značaj. Tek je rimska tradicija uvela "pravila nošenja".
Dakle, prema tradiciji koja potiče od Rimljana, venčana burma se nosi na domalom prstu leve ruke, zato što se verovalo da u njemu postoji vena ljubavi, vena vmoris, koja je direktno povezana sa srcem. Ipak, mnogo godina kasnije, naučnici su dokazali da to i nije baš tako, ali "mit o veni ljubavi" se i dalje smatra glavnim razlogom za nošenje burmi na domalom prstu leve ruke u većini država sveta.
Za razliku od Rimljanja, rani Hrišćani su burme nosili na srednjem prstu. Kroz vekove se i ta praksa promenila, pa su i hrišćani počeli da nose burme na domalom prstu. U Srbiji je danas običaj da se burme nose na domalom prstu desne ruke, dok se u većem delu zapadnog sveta burma nosi na domalom prstu leve ruke.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)