AMANET I PROKLETSTVO PETRA PETROVIĆA NJEGOŠA: Umro je u 39. godini, a njegova majka je strogo naredila DA NIKO NE KUKA

Lepote Srbije

12:00

Kultura 0

Ove godine su se navršile 172 godine od smrti vladike Radeta ili Petra Petrovića Njegoša. Tom prilikom se sećamo njegovog života, ali i prerane smrti

AMANET I PROKLETSTVO PETRA PETROVIĆA NJEGOŠA: Umro je u 39. godini, a njegova majka je strogo naredila DA NIKO NE KUKA
Printscreen

Kada pričamo o smrti, nju nikako ne možemo povezati sa Njegošem, jer je on i njegova reč ono što lebdi nad Srbijom i Crnom Gorom i danas, nakon 172 godine od njegovog upokojenja.

Kada pričamo o Njegoševoj smrti, često se priča i počinje i završava njegovom rečenicom: "Imao se rašta i roditi".

Ali kako je došlo do toga da Radoje postane vladika i vladar Crne Gore?

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Rade se rodio u Njegušima 1813. godine, od oca Toma čiji je brat bio vladika Petar I, bogat i moćan čovek.

Sam stric Petar I je imao jaku želju da ga upravo bratanac Rade nasledi, pa ga je pripremao i školovao od ono svog "malo" znanja što je imao i bogate biblioteke koju je posedovao. To neformalno školovanje Petra Petrovića Njegoša odrazilo se na njegov humor, prizemnost koja je izbijala iz svake njegove reči.

Tako, na primer, jednom prilikom kada je kaluđer u crkvi Svetog Petra u Rimu pokazivao vladici lance kojima je sveti Petar bio vezan, u našem narodu poznate kao časne verige - vladika je uzeo lance u svoje ruke i počeo ih rastezati govoreći: "Ala su ga dobro vezali!" Kada ih je vratio u ruke zađučenog kaluđera koji je zbunjeno pitao: "Zar ih neće Vaša Svetost celivati?" Vladika je rekao: "Crnogorci ne ljube lance!".

Nakon što je njegov stric Petar I, umro, 1830. godine, Petar Petrović Njegoš je zamonašen. Imao je samo 17 godina i postaje vladar Crne Gore.

Kažu da se toliko trudio na konsolidaciju prilika, aktivno je radio na diplomatskom planu, vodio borbe sa Turcima, gradio saobraćajnice, podizao prosvetu, oformio senat i gvardiju, sve u cilju da stvori modernu državu.

U jeku njegove vladavine dobija tuberkolozo i dve godine kasnije, u 39oj godini umire.

Amanet i prokletstvo

Pred sam kraj svog života, sasvim nesvestan da će se smrt tako brzo desiti, Njegoš je naredio da se na Lovćenu, na Jezerskom vrhu podigne skromna kapela, crkvica posvećena Svetom Petru Cetinjskom, njegovom stricu. Tražio je da tu bude i on sahranjen, bez mnogo pompe i ceremonije.

njegoš vikipedija
 

Kako je iznenada umro u 39 godini, njegov amanet nije odmah ispunjen jer su se Crnogorci plašili da bi Turci mogli da dođu do Lovćena i oskrnave njegove posmrtne ostatke. Zato je prvo sahranjen u cetinjskom manastiru.

Tek četiri godine kasnije ispunjena je njegova velika želja i vladika crnogorski je sahranjen na Lovćenu.

Iako se činilo da je Njegoš našao svoj mir, ipak zla vremena su opet kucala na vrata.

Tokom Prvog Svetskog rata, Austrougari su žestoko bombardovali Lovćen i kapelu verovatno znajući sa važnost koju su Srbi i Crnogorci pridavali ovom mestu. Nakon Mojkovačke bitke i okupacije 1916. godine, Austrougari su oskrnavili Njegošev grob i naredili da se ostaci opet prenesu na Cetinje.

Prema nekim zapisima, iskopavanje Njegoševih kostiju izvršeno je krišom, noću, a kako su grob kopali vojnici, mnoge kosti su zbog nepažnje izgubljene. Priča kaže da je jedan austrijski vojnik, poreklom Srbin, kasnije u razrušenom grobu pronašao tri koščice, čuvao ih kroz ceo rat i tek posle dostavio na Cetinje.

Poraz u ratu osujetio je Austrougare u nameri da Lovćen pretvore u spomenik svoje države. Crna Gora se našla u novoformiranoj državi jugoslovenskog naroda, a kralj Aleksandar Karađorđević je naredio obnovu kapele i po drugi put, ispunjavanje Njegoševog amaneta.

Sve što je ostalo od stare kapele uzidano je u novu, a onda je bila identična kopija prvobitne crkvice. Svečani prenos Njegoševih kostiju obavljen je 21. septembra 1925. godine, a činu je prisustvovao i kralj Aleksandar Karađorđević koji je lično učestvovao u unošenju kovčega u obnovljenu kapelu. Naročito simpatično danas deluje priča da su, za ovu priliku, Crnogorci do Lovćena napravili put kako bi kralj Aleksandar njime mogao da prođe do kapele, piše Istorijski zabavnik.

Reči njegoševe majke na njegovoj sahrani:

"Braćo Njeguši, Sokolovi Crnogorci! Nije lijepo što činite, što kukate i plačete za Vladikom. Nijesam ja njega rodila niti za kukanje, niti za plakanje, već sam ga rodila o dobru imena vašega i SRPSKOGA.

Vazda sam bila i sada sam najsrećnija majka, kada mi je Bog darivao, tebe moj vazda najmiliji sine. Bio si najljepši među najljepšima, ne samo tijelom nego i dušom.

A za vaistinu Božju ja, tvoja majka, za tobom nikad neću zaplakati, jer kada bih to učinila ja ne bih bila tvoja prava majka. Trebaju da plaču majke koje rađaju izdajnike i pogani ljudske, a ne ja. Prosta ti sine, materinska rana, prosto ti SRPSKO MLIJEKO KOJIM SAM TE PODOJILA.

Slava Bogu koji mi te tako lijepog darivao i tako lijepog i mladog uzeo, bar će i On sine moj, od tebe imati šta da vidi."

@lepotesrbijee Najviši vodopad u Srbiji visok je 71 metar i nalazi se na Kopaoniku u oblasti Jelovarnik, u okviru nacionalnog parka, na nadmorskoj visini od oko 1.500 metara! Nalazi se 25 kilometara zapadno od Brusa i na oko 2,5 kilometara istočno od Pančićevog vrha! #srbija #lepotesrbije #vodopadjelovarnik #fyp #fypシ゚viral #serbia #foryou #foryoupage ♬ original sound - LepoteSrbije
TUŽNA SUDBINA: Ko je Mile koji ide lajkovačkom prugom?

TUŽNA SUDBINA: Ko je Mile koji ide lajkovačkom prugom?

Kultura

17:00

24 jul, 2024

Kod nas ništa ne može da prođe bez kontroverzi i teorija zavera, a ta sudbina je zadesila i čuvenu pesmu. Iako je pesma Ide Mile lajkovačkom prugom bila i ostala jedna od najomiljenijih u narodu, u novije vreme se pojavljuju izvori koji tvrde da se ona znatno razlikuje od izvornog teksta, koji ima znatno moćniju poruku i potresniji kontekst.

Tagovi:

Komentari(0)

Loading