Samo jednu srpsku vodenicu i dalje čuva Sava Savanović: Skule u mrklom mraku i uz huk planinskog potoka, zanoćeva sa slikom legendarnog vampira
Mali broj Srba, potkovan pričama o legendarnom Savi Savanoviću, bi smeo da se usudi da zanoći u vodenici potočari u mrklom mraku, samo uz huk vodeničkog kamena. Međutim, Gvozden Miković sa Mokre Gore zvani Skule po dedi, ipak nije jedan od tih jer on sa slikom srpskog vampira vrlo često zanoći u svojoj videnici koja melje već duže od dva veka.
„Svi smo čitali te priče, o tome šta se sve dešavalo u tadašnjim vodenicama. Prenosile su se sa kolena na koleno i ulivale strah, ali je veliko pitanje koliko je u tim pričama dodato, a koliko oduzeto. Ja lično smatram, da je Sava Savanović srpski zaštitnik, kao što je Drakula rumunski, naš je Sava, to je simbol vodenice. On živi u vodenici, njemu je tu mesto i nikog ne dira. Vile sa njim žive, nikome ne smetaju, to je zaseban svet”, pojašnjava vodeničar Skule za RINU.
Bilo je teško održati vodenicu u životu. Ali, ova Skulova uz veliki trud njegovih potomaka se održala. Gvozden decenijama ulaže trud kako bi opstala i kaže da se nije umorio. Nema ova potočara nikakav materijalni značaj, ali u sebi krije veliku simboliku, duh tradicije i porodične vrednosti.
„Točak i ja smo kao jedno, teško bi on mogao da se okreće da nisam ja navratio vodu i napravio pogon. Niti bi on bez mene mleo, niti bih ja bez njega jeo. Nekad sednem tu i zamislim se, kao da čujem te stare ljude koji puše lulu i krdžu piju i govore život”, rekao je Gvozedn.
Možda vas zanima:
Vampiri iz srpske mitologije: Svi znate za jezivu Savinu vodenicu, ali prvi vampir je bio Petar Blagojević
Srpska tradicija obiluje pričama o vampirima koje su vekovima fascinirale i plašile ljude. Ko su bili Petar Blagojević i Sava Savanović, i kako su njihove legende postale deo globalne pop kulture?
Obavijena velom misterije i straha, ali sve popularnija: Vampirsku vodenicu Save Savanovića obišlo 30.000 ljudi, posećenija od manastira Rača koji se nalazi u blizini
Iako još uvek obavijena velom misterije vodenica poznatog srpskog vampira Save Savanovića budi veliko interesovanje kod posetioca, pa je tako u prethodnom periodu imala čak oko 10.000 obilaznika više nego manastir Rača koji se takođe nalazi na teritoriji opštine Bajina Bašta.
Možda vas zanima:
Vampiri iz srpske mitologije: Svi znate za jezivu Savinu vodenicu, ali prvi vampir je bio Petar Blagojević
Srpska tradicija obiluje pričama o vampirima koje su vekovima fascinirale i plašile ljude. Ko su bili Petar Blagojević i Sava Savanović, i kako su njihove legende postale deo globalne pop kulture?
Obavijena velom misterije i straha, ali sve popularnija: Vampirsku vodenicu Save Savanovića obišlo 30.000 ljudi, posećenija od manastira Rača koji se nalazi u blizini
Iako još uvek obavijena velom misterije vodenica poznatog srpskog vampira Save Savanovića budi veliko interesovanje kod posetioca, pa je tako u prethodnom periodu imala čak oko 10.000 obilaznika više nego manastir Rača koji se takođe nalazi na teritoriji opštine Bajina Bašta.
Možda vas zanima:
Vampiri iz srpske mitologije: Svi znate za jezivu Savinu vodenicu, ali prvi vampir je bio Petar Blagojević
Srpska tradicija obiluje pričama o vampirima koje su vekovima fascinirale i plašile ljude. Ko su bili Petar Blagojević i Sava Savanović, i kako su njihove legende postale deo globalne pop kulture?
Obavijena velom misterije i straha, ali sve popularnija: Vampirsku vodenicu Save Savanovića obišlo 30.000 ljudi, posećenija od manastira Rača koji se nalazi u blizini
Iako još uvek obavijena velom misterije vodenica poznatog srpskog vampira Save Savanovića budi veliko interesovanje kod posetioca, pa je tako u prethodnom periodu imala čak oko 10.000 obilaznika više nego manastir Rača koji se takođe nalazi na teritoriji opštine Bajina Bašta.
Vodenice su nekada hranile na stotine gladnih usta, ali ujedno bile i mesto sastanka meštana okolnih sela i svojvrsni informacioni biro. Skule je sačuvao stari dobri običaj i usluge meljave ne naplaćuje, već svako plati onoliko koliko može i koliko misli da treba.
„Radim lagano, ne umorim se. Ovde na Mokroj Gori, okružen prirodom i domaćim životinjama je milina živeti. Ne bude me alarmi, ne utrkujem se sa vrmenom. Ustanem ujutro sa ženom, popijemo kafu, pustim ovce, konja i magare i sve što ovde radim, radim lagano, bez imalo napora, ako nešto ne ide i ne može danas, može sutra”, zaključuje vodeničar.
Iako Skule ne uzima ujam, nema ćar, ali berićet dolazi od ruke i tvrdi da su vodenice od iskona žila kucavica srpskog naroda, a snaga volje klade valja.
MUZEЈ MRTVOG JEZIKA: Jedino mesto u Srbiji gde se govori rumunski jezik cara Trajana i zašto je ta kultura pod zaštitom
Vlaška zajednica u Istočnoj Srbiji čuva jedinstven jezički fenomen: arhaične romanske dijalekte koji su se razvijali u potpunoj izolaciji vekovima. Otkrivamo zašto se ovaj jezik, najbliži izvornom latinitetu Balkana, naziva "jezikom cara Trajana" i kako je pitanje njegovog imena – vlaški ili rumunski – postalo predmet političkog spora, uprkos naučnoj činjenici da je on živi spomenik antike.
KAMEN KOЈI SE PREMEŠTA: Zašto se na Planini Tari skrivalo hajdučko blago i legenda o neobjašnjivim pomeranjima obeležja
Planina Tara, sa svojom divljom lepotom i gustim, stoletnim šumama, vekovima je bila idealno utočište za sve – od mrkih medveda do hajduka. Otkrivamo zašto su hajduci baš na Tari skrivali blago i kako je legenda o kamenju koje se samo pomera nastala da bi zaštitila najveće tajne planine od pohlepe lovaca na blago.
POSLEDNJI TRAG NEMANJIĆА: Gde je zaista sahranjena Jelena Anžujska i zašto se za njen grob borilo tri dinastije
Jelena Anžujska (1236–1314) jedna je od najzagonetnijih srpskih kraljica. Rođena u plemićkoj lozi Zapada, postala je svetica Pravoslavne crkve, majka dvojice kraljeva i osnivač prve ženske škole u Evropi. Otkrivamo kako je njen grob u Manastiru Gradac postao tačka spajanja katoličke i pravoslavne vere i zašto su se tri dinastije borile za njeno nasleđe.
TAJNA IZGUBLJENOG PIVA: Zašto je Bajloni bio najmoćniji čovek Beograda i kako je nastao recept koji je propao u ratu
Bajlonijeva pijaca, kao i današnji Cetinjski kreativni distrikt, nose ime porodice koja je u Beograd donela industrijsku revoluciju i najbolje pivo na Balkanu. Otkrivamo kako je češki emigrant Ignjat Bajloni, na nagovor zeta, odabrao Srbiju umesto Amerike, stvorio carstvo, i zašto je recept za čuveno svetlo pivo "Prvenac" zauvek nestao nakon bombardovanja.
TITOV ZABORAVLJENI SOLITER: Zašto je Geneks kula u Beogradu imala dva tornja i kako je nastala legenda o 'Kapiji Beograda'
Geneks kula, poznata kao Zapadna kapija Beograda, najupadljiviji je primer brutalističke arhitekture u Srbiji i simbol moći Jugoslavije. Otkrivamo zašto je njena gradnja izazvala burne reakcije, kako je arhitekta Mihajlo Mitrović osmislio dve kule i most, i zašto čuveni rotirajući restoran na vrhu nikada nije zaživeo, ostavljajući iza sebe priču o neostvarenoj utopiji.
Komentari(0)