Samo jednu srpsku vodenicu i dalje čuva Sava Savanović: Skule u mrklom mraku i uz huk planinskog potoka, zanoćeva sa slikom legendarnog vampira
Mali broj Srba, potkovan pričama o legendarnom Savi Savanoviću, bi smeo da se usudi da zanoći u vodenici potočari u mrklom mraku, samo uz huk vodeničkog kamena. Međutim, Gvozden Miković sa Mokre Gore zvani Skule po dedi, ipak nije jedan od tih jer on sa slikom srpskog vampira vrlo često zanoći u svojoj videnici koja melje već duže od dva veka.
„Svi smo čitali te priče, o tome šta se sve dešavalo u tadašnjim vodenicama. Prenosile su se sa kolena na koleno i ulivale strah, ali je veliko pitanje koliko je u tim pričama dodato, a koliko oduzeto. Ja lično smatram, da je Sava Savanović srpski zaštitnik, kao što je Drakula rumunski, naš je Sava, to je simbol vodenice. On živi u vodenici, njemu je tu mesto i nikog ne dira. Vile sa njim žive, nikome ne smetaju, to je zaseban svet”, pojašnjava vodeničar Skule za RINU.
Bilo je teško održati vodenicu u životu. Ali, ova Skulova uz veliki trud njegovih potomaka se održala. Gvozden decenijama ulaže trud kako bi opstala i kaže da se nije umorio. Nema ova potočara nikakav materijalni značaj, ali u sebi krije veliku simboliku, duh tradicije i porodične vrednosti.
„Točak i ja smo kao jedno, teško bi on mogao da se okreće da nisam ja navratio vodu i napravio pogon. Niti bi on bez mene mleo, niti bih ja bez njega jeo. Nekad sednem tu i zamislim se, kao da čujem te stare ljude koji puše lulu i krdžu piju i govore život”, rekao je Gvozedn.
Možda vas zanima:
Vampiri iz srpske mitologije: Svi znate za jezivu Savinu vodenicu, ali prvi vampir je bio Petar Blagojević
Srpska tradicija obiluje pričama o vampirima koje su vekovima fascinirale i plašile ljude. Ko su bili Petar Blagojević i Sava Savanović, i kako su njihove legende postale deo globalne pop kulture?
Obavijena velom misterije i straha, ali sve popularnija: Vampirsku vodenicu Save Savanovića obišlo 30.000 ljudi, posećenija od manastira Rača koji se nalazi u blizini
Iako još uvek obavijena velom misterije vodenica poznatog srpskog vampira Save Savanovića budi veliko interesovanje kod posetioca, pa je tako u prethodnom periodu imala čak oko 10.000 obilaznika više nego manastir Rača koji se takođe nalazi na teritoriji opštine Bajina Bašta.
Možda vas zanima:
Vampiri iz srpske mitologije: Svi znate za jezivu Savinu vodenicu, ali prvi vampir je bio Petar Blagojević
Srpska tradicija obiluje pričama o vampirima koje su vekovima fascinirale i plašile ljude. Ko su bili Petar Blagojević i Sava Savanović, i kako su njihove legende postale deo globalne pop kulture?
Obavijena velom misterije i straha, ali sve popularnija: Vampirsku vodenicu Save Savanovića obišlo 30.000 ljudi, posećenija od manastira Rača koji se nalazi u blizini
Iako još uvek obavijena velom misterije vodenica poznatog srpskog vampira Save Savanovića budi veliko interesovanje kod posetioca, pa je tako u prethodnom periodu imala čak oko 10.000 obilaznika više nego manastir Rača koji se takođe nalazi na teritoriji opštine Bajina Bašta.
Možda vas zanima:
Vampiri iz srpske mitologije: Svi znate za jezivu Savinu vodenicu, ali prvi vampir je bio Petar Blagojević
Srpska tradicija obiluje pričama o vampirima koje su vekovima fascinirale i plašile ljude. Ko su bili Petar Blagojević i Sava Savanović, i kako su njihove legende postale deo globalne pop kulture?
Obavijena velom misterije i straha, ali sve popularnija: Vampirsku vodenicu Save Savanovića obišlo 30.000 ljudi, posećenija od manastira Rača koji se nalazi u blizini
Iako još uvek obavijena velom misterije vodenica poznatog srpskog vampira Save Savanovića budi veliko interesovanje kod posetioca, pa je tako u prethodnom periodu imala čak oko 10.000 obilaznika više nego manastir Rača koji se takođe nalazi na teritoriji opštine Bajina Bašta.
Vodenice su nekada hranile na stotine gladnih usta, ali ujedno bile i mesto sastanka meštana okolnih sela i svojvrsni informacioni biro. Skule je sačuvao stari dobri običaj i usluge meljave ne naplaćuje, već svako plati onoliko koliko može i koliko misli da treba.
„Radim lagano, ne umorim se. Ovde na Mokroj Gori, okružen prirodom i domaćim životinjama je milina živeti. Ne bude me alarmi, ne utrkujem se sa vrmenom. Ustanem ujutro sa ženom, popijemo kafu, pustim ovce, konja i magare i sve što ovde radim, radim lagano, bez imalo napora, ako nešto ne ide i ne može danas, može sutra”, zaključuje vodeničar.
Iako Skule ne uzima ujam, nema ćar, ali berićet dolazi od ruke i tvrdi da su vodenice od iskona žila kucavica srpskog naroda, a snaga volje klade valja.
Od prvog grozda do čaše vina: Jesenji vinogradarski običaji
Septembar i oktobar u Srbiji oduvek su bili vreme kada vinogradi ožive. Berba grožđa nije bila samo poljoprivredni posao, već i praznik zajedništva, pesme i običaja koji su se čuvali kroz generacije.
Istina i mit o Prokletoj Jerini: Od vizantijske plemkinje do narodne legende
Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
POTOMCI NEMANJIĆA PRONAĐENI NA BARBADOSU Potpuno neverovatno otkriće: "Živeli su kao PLAĆENE UBICE nadomak plaža"
Otkriće kakvo niko nije mogao da očekuje
Tajni dnevnik vojvode Mišića: Šta je veliki strateg zapisivao kada je ostajao sam?
Poznat kao nepokolebljivi vođa Kolubarske bitke, Živojin Mišić je iza čelične uniforme krio dušu filozofa. Njegov lični dnevnik, godinama čuvan u arhivama, otkriva lice čoveka koje istorija retko pokazuje – ranjivo, samokritično i duboko emotivno.
Vojvoda Stepa Stepanović – heroj koji je poslednje dane proveo u opancima: Skromni kraj ratnog diva
Vodio je srpsku vojsku kroz krvave bitke, oslobađao zemlju i unosio strah u redove neprijatelja. A kad je rat stao, vojvoda Stepa Stepanović skinuo je uniformu i – obuo opanke.
Komentari(0)