Samo jednu srpsku vodenicu i dalje čuva Sava Savanović: Skule u mrklom mraku i uz huk planinskog potoka, zanoćeva sa slikom legendarnog vampira
Mali broj Srba, potkovan pričama o legendarnom Savi Savanoviću, bi smeo da se usudi da zanoći u vodenici potočari u mrklom mraku, samo uz huk vodeničkog kamena. Međutim, Gvozden Miković sa Mokre Gore zvani Skule po dedi, ipak nije jedan od tih jer on sa slikom srpskog vampira vrlo često zanoći u svojoj videnici koja melje već duže od dva veka.
„Svi smo čitali te priče, o tome šta se sve dešavalo u tadašnjim vodenicama. Prenosile su se sa kolena na koleno i ulivale strah, ali je veliko pitanje koliko je u tim pričama dodato, a koliko oduzeto. Ja lično smatram, da je Sava Savanović srpski zaštitnik, kao što je Drakula rumunski, naš je Sava, to je simbol vodenice. On živi u vodenici, njemu je tu mesto i nikog ne dira. Vile sa njim žive, nikome ne smetaju, to je zaseban svet”, pojašnjava vodeničar Skule za RINU.
Bilo je teško održati vodenicu u životu. Ali, ova Skulova uz veliki trud njegovih potomaka se održala. Gvozden decenijama ulaže trud kako bi opstala i kaže da se nije umorio. Nema ova potočara nikakav materijalni značaj, ali u sebi krije veliku simboliku, duh tradicije i porodične vrednosti.
„Točak i ja smo kao jedno, teško bi on mogao da se okreće da nisam ja navratio vodu i napravio pogon. Niti bi on bez mene mleo, niti bih ja bez njega jeo. Nekad sednem tu i zamislim se, kao da čujem te stare ljude koji puše lulu i krdžu piju i govore život”, rekao je Gvozedn.
Možda vas zanima:
Vampiri iz srpske mitologije: Svi znate za jezivu Savinu vodenicu, ali prvi vampir je bio Petar Blagojević
Srpska tradicija obiluje pričama o vampirima koje su vekovima fascinirale i plašile ljude. Ko su bili Petar Blagojević i Sava Savanović, i kako su njihove legende postale deo globalne pop kulture?
Obavijena velom misterije i straha, ali sve popularnija: Vampirsku vodenicu Save Savanovića obišlo 30.000 ljudi, posećenija od manastira Rača koji se nalazi u blizini
Iako još uvek obavijena velom misterije vodenica poznatog srpskog vampira Save Savanovića budi veliko interesovanje kod posetioca, pa je tako u prethodnom periodu imala čak oko 10.000 obilaznika više nego manastir Rača koji se takođe nalazi na teritoriji opštine Bajina Bašta.
Možda vas zanima:
Vampiri iz srpske mitologije: Svi znate za jezivu Savinu vodenicu, ali prvi vampir je bio Petar Blagojević
Srpska tradicija obiluje pričama o vampirima koje su vekovima fascinirale i plašile ljude. Ko su bili Petar Blagojević i Sava Savanović, i kako su njihove legende postale deo globalne pop kulture?
Obavijena velom misterije i straha, ali sve popularnija: Vampirsku vodenicu Save Savanovića obišlo 30.000 ljudi, posećenija od manastira Rača koji se nalazi u blizini
Iako još uvek obavijena velom misterije vodenica poznatog srpskog vampira Save Savanovića budi veliko interesovanje kod posetioca, pa je tako u prethodnom periodu imala čak oko 10.000 obilaznika više nego manastir Rača koji se takođe nalazi na teritoriji opštine Bajina Bašta.
Možda vas zanima:
Vampiri iz srpske mitologije: Svi znate za jezivu Savinu vodenicu, ali prvi vampir je bio Petar Blagojević
Srpska tradicija obiluje pričama o vampirima koje su vekovima fascinirale i plašile ljude. Ko su bili Petar Blagojević i Sava Savanović, i kako su njihove legende postale deo globalne pop kulture?
Obavijena velom misterije i straha, ali sve popularnija: Vampirsku vodenicu Save Savanovića obišlo 30.000 ljudi, posećenija od manastira Rača koji se nalazi u blizini
Iako još uvek obavijena velom misterije vodenica poznatog srpskog vampira Save Savanovića budi veliko interesovanje kod posetioca, pa je tako u prethodnom periodu imala čak oko 10.000 obilaznika više nego manastir Rača koji se takođe nalazi na teritoriji opštine Bajina Bašta.
Vodenice su nekada hranile na stotine gladnih usta, ali ujedno bile i mesto sastanka meštana okolnih sela i svojvrsni informacioni biro. Skule je sačuvao stari dobri običaj i usluge meljave ne naplaćuje, već svako plati onoliko koliko može i koliko misli da treba.
„Radim lagano, ne umorim se. Ovde na Mokroj Gori, okružen prirodom i domaćim životinjama je milina živeti. Ne bude me alarmi, ne utrkujem se sa vrmenom. Ustanem ujutro sa ženom, popijemo kafu, pustim ovce, konja i magare i sve što ovde radim, radim lagano, bez imalo napora, ako nešto ne ide i ne može danas, može sutra”, zaključuje vodeničar.
Iako Skule ne uzima ujam, nema ćar, ali berićet dolazi od ruke i tvrdi da su vodenice od iskona žila kucavica srpskog naroda, a snaga volje klade valja.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)