MNOGI VERNICI PRAVE OVE GREŠKE Evo kako se treba ponašati u crkvi, kako tokom liturgije i koja odeća je prikladna
Pravila ponašanja u crkvi jasno su definisana.
Kada su u pitanju pravila ponašanja u crkvi, kao i za mnoge druge običaje, gotovo svako ima sopstvenu interpretaciju načela.
Međutim, pravila ponašanja u crkvi jasno su definisana.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO URADITI 31. DECEMBRA? Ovo je 8 srpskih običaja koje treba ispoštovati poslednjeg dana u godini
Možda ovi postupci mogu da se označe kao sujeverje, ali zapravo to su samo neki od načina da se otvorite za ljubav i nova iskustva.
KADA JE POČELO KIĆENJE JELKE, KAKO SU NASTALI UKRASI, A KAKO ČESTITKE Da li znate odakle vode poreklo novogišnji običaji koje poštuju Srbi?
Možda ste se nekada zapitali, a evo i odgovora.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO URADITI 31. DECEMBRA? Ovo je 8 srpskih običaja koje treba ispoštovati poslednjeg dana u godini
Možda ovi postupci mogu da se označe kao sujeverje, ali zapravo to su samo neki od načina da se otvorite za ljubav i nova iskustva.
KADA JE POČELO KIĆENJE JELKE, KAKO SU NASTALI UKRASI, A KAKO ČESTITKE Da li znate odakle vode poreklo novogišnji običaji koje poštuju Srbi?
Možda ste se nekada zapitali, a evo i odgovora.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO URADITI 31. DECEMBRA? Ovo je 8 srpskih običaja koje treba ispoštovati poslednjeg dana u godini
Možda ovi postupci mogu da se označe kao sujeverje, ali zapravo to su samo neki od načina da se otvorite za ljubav i nova iskustva.
KADA JE POČELO KIĆENJE JELKE, KAKO SU NASTALI UKRASI, A KAKO ČESTITKE Da li znate odakle vode poreklo novogišnji običaji koje poštuju Srbi?
Možda ste se nekada zapitali, a evo i odgovora.
Pravila ponašanja u Crkvi
Ulazeći u sveti hram, prekrstimo se, uz blagi naklon. Dolazimo do celivajuće ikone na sredini crkve, poklonimo joj se i prekrstimo, celivamo ikonu (žene ne ostavljajući tragove karmina) i na kraju se okrenemo i blago poklonimo onima koji stoje u redu iza nas i oko nas. Hram je sveto mesto sabranja vernika radi molitve i bogosluženja, te sve radnje koje to remete, nisu dozvoljene. Razgovori tokom službe su nepristojni i sebični jer na taj način zaboravljamo da se i naši bližnji u hramu mole i da im je za to potreban mir, a i nama samima to rasejava pažnju neophodnu za molitvu. Za vreme bogosluženja je od najvećeg značaja da zaboravimo na sve svakodnevne brige i probleme, da posvetimo svoje srce i um samo Gospodu. Jedino tako možemo izaći iz hrama novi, očišćeni, osvećeni, preporođeni, obnovljeni...
Molitvene reči i pesme tokom službe i liturgije
Molitve i pesme tokom službe nisu samo formalno izgovaranje teksta ili melodije, već imaju svoj istinski i dubok smisao; pomažu nam u duhovnom samoosvešćivanju, promeni nas samih i zajednici sa bližnjima i sa Gospodom. Zato je važno slušati sve reči, čak i kada u početku deluju nerazumljivo. Vremenom, uz Božiju pomoć, ali i sopstveni trud kroz čitanje duhovne literature, razgovore sa duhovnikom i redovne dolaske na službe, počinjemo da osvešćujemo značaj svih sveštenih radnji u Crkvi, kao i reči i pesama. One postaju integralni deo i okosnica našeg života, delanja, razumevanja, mišljenja i osećanja, stoji na sajtu Saborne crkve.
Za vreme bogosluženja ne šetamo po crkvi i ne guramo se. Vera dolazi slušanjem, a to znači najpre slušanjem Reči Božije, iskazane u čitanju Svetog Jevanđelja, slušanjem reči molitava, pesama, svoga srca, kao i slušanjem svojih bližnjih i glasa njihovog srca. Najlepši i istinski vid sabranja vernih je kada svi zajedno pevaju uz hor ili pojce, to su slavoslovija Gospodu i Svetima, saučestvovanje u bogosluženju i zajedničke molitve, što pojačava radost našeg prebivanja u tom svetom sabranju, kada je Hristos među nama. Za vreme čitanja Svetog Jevanđelja stojimo mirno, pognute glave, opuštenih ruku i u najvećoj tišini i otvorenosti za Reč Božiju jer nam se tada otkriva Sam Bog. Isto važi i za iznošenje Časnih darova na liturgiji, osvećenje Svetih darova, pričešće, blagosiljanje prisutnog naroda…
Tokom liturgije sve nam se kazuje šta treba da činimo, ako slušamo pažljivo: „Glave svoje Gospodu priklonimo“, „Zablagodarimo Gospodu“, „Gospodu se pomolimo“, „U miru iziđimo“…
Shutterstock
Sveto pričešće i pričešćivanje
Na Sveto pričešće izlazimo po blagoslovu svog duhovnika ili ispovednika, ako smo postili redovno i ispovedili se. Čaši prilazimo u potpunom miru, izgovarajući sa sveštenoslužiteljem molitvu. Ruke su nam prekrštene na grudima, desna preko leve. Nikada se ne krstimo pred samim putirom da ga ne bismo podizanjem i spuštanjem ruke gurnuli i prosuli svetinju. Pred uzimanje Pričešća, izgovaramo svoje ime sveštenoslužitelju, na šta on izgovara: „Pričešćuje se sluga Božiji (ime) / sluškinja Božija (ime) Telom i Krvlju Hristovom“.
Tamo gde je najveća Svetinja, Krv Hristova, osveštana blagodatnim dejstvom Svetog Duha, tu ne staju virusi, bakterije, ni ma kakva nečistoća, pa je svaka sumnja i osuda toga što se svi pričešćuju iz jedne kašičice ne samo neopravdana, već i pokazatelj potpunog nerazumevanja Svetih Tajni. O tome se, svakako, treba informisati kroz duhovnu literaturu i razgovor sa duhovnikom.
Pred Pričešće Svetim Hristovim Tajnama ne jede se i ne pije ništa od ponoći, žene ne stavljaju karmin, kako ne bi ostavljale trag na kašičici iz koje se uzima Pričešće.
Zatim se uzima nafora (osvećeni hleb), vodeći računa da nam nijedna mrvica ne padne na pod, inače je treba pokupiti jer se radi o svetinji.
Odevanje i izgled vernika u crkvi
U crkvi treba da smo odeveni pristojno, bez prepunih stomaka, žvakaće gume, upadljive šminke, držanja ruku u džepovima, ljubopitljivog posmatranja ostalih vernika, smeha i razgovora. Pristojno odevanje isključuje kratke suknje, šortseve, suknje sa dubokim izrezom, provokativnu i prenapadnu odeću.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)