Najveći srpski naučnik 7 godina čekao mesto: Interesantna priča o spomeniku ispred Elektrotehničkog fakulteta
Danas u Beogradu postoji čak tri spomenika Nikoli Tesli
Spomenik Nikoli Tesli izliven 1956. godine u bronzi, u beogradskoj livnici “Plastika”, rad poznatog zagrebačkog vajara Frana Kršinića, punih sedam godina čekao je da bude postavljen! Sve to vreme stajao je pokriven u dvorištu livnice u tadašnjoj ulici Đure Strugara.
U početku je bilo zamišljeno da se postavi prilikom proslave stogodišnjice rođenja velikog naučnika, upravo te 1956. i zato je vajar Kršinić požurio da ga završi, ali je taj plan propao – jer se nije znalo na kom mestu treba da stoji.
Možda vas zanima:
Vladeta Jerotić otkrio zašto je Tesla birao asketski način života u kom nije bilo mesta za ženu: Ovo je šokantna istina
Činjenice o životu, detinjstvu i emocijama čuvenog našeg naučnika Nikole Tesle koje je izneo poznati psihoterapeut Vladeta Jerotić prosto ostavljaju bez daha
Tesla je svaki dan za užinu uz sir jeo isključivo ovo voće: Smatrao je da mu poboljšava rad mozga, fokus i koncentraciju
Nikola Tesla je veći deo života bio vegeterijanac, a vrlo često praktikovao je i post.
Možda vas zanima:
Vladeta Jerotić otkrio zašto je Tesla birao asketski način života u kom nije bilo mesta za ženu: Ovo je šokantna istina
Činjenice o životu, detinjstvu i emocijama čuvenog našeg naučnika Nikole Tesle koje je izneo poznati psihoterapeut Vladeta Jerotić prosto ostavljaju bez daha
Tesla je svaki dan za užinu uz sir jeo isključivo ovo voće: Smatrao je da mu poboljšava rad mozga, fokus i koncentraciju
Nikola Tesla je veći deo života bio vegeterijanac, a vrlo često praktikovao je i post.
Možda vas zanima:
Vladeta Jerotić otkrio zašto je Tesla birao asketski način života u kom nije bilo mesta za ženu: Ovo je šokantna istina
Činjenice o životu, detinjstvu i emocijama čuvenog našeg naučnika Nikole Tesle koje je izneo poznati psihoterapeut Vladeta Jerotić prosto ostavljaju bez daha
Tesla je svaki dan za užinu uz sir jeo isključivo ovo voće: Smatrao je da mu poboljšava rad mozga, fokus i koncentraciju
Nikola Tesla je veći deo života bio vegeterijanac, a vrlo često praktikovao je i post.
Posle dužeg vremena, došlo se na novu ideju da njegovo mesto bude ulaz u novu zgradu Mašinskog fakulteta u Ulici 27. marta (današnja Ulica kraljice Marije), ali i ta odluka je, iz nepoznatih razloga, dugo čekala zvaničnu potvrdu.
Na kraju je Odbor za otkrivanje spomenika u kome su bili dekani Elektrotehničkog i Arhitektonskog fakulteta, Dragiša Ivanović i Đurđe Bošković, direktor Urbanističkog zavoda Aleksandar Đorđević i direktor Muzeja “Nikola Tesla”, nekako odlučio da spomenik bude postavljen ispred zgrade tehničkih fakulteta, odnosno na ulazu iz Bulevara kralja Aleksandra, tadašnjeg Bulevara revolucije.
Tako je, posle dugo premišljanja i nejasnog odlučivanja, ipak došlo do toga da tek 10. novembra 1963. godine na svečan način, veliki srpski naučnik Nikola Tesla, zauzme mesto u beogradskom javnom prostoru koje mu pripada. Impozantan spomenik, visine od oko tri metra, otkrio je tadašnji visoki državni funkcioner, Rodoljub Čolaković, član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Skulptura predstavlja naučnika u sedećem stavu sa velikim listom papira u rukama u koji je zagledan.
Na svečanosti koja je tom prilikom organizovana govorio je dr Bora Blagojević, rektor Univerziteta u Beogradu, koji je istakao da je privrženost i ljubav Nikole Tesle prema svom
rodnom kraju i prema Jugoslaviji bila fascinantna. On je citirao dirljiva Teslina pisma, koja je on slao sve do svoje smrti.
"Naučni genije je obogatio svet I njegovi pronalasci na polju elektrotehnike, naročito u pronalsku polifaznih struja su od neprocenjive vrednosti za svetski progres. Naš glavni grad ima posebnu čast da mu podigne spomenik. Molim građane da nad njim bdiju, da ga čuvaju i poštuju", rekao je profesor.
Uz akorde pesme “Jugoslavijo” koju je izveo tog novembarskog dana akademski hor kulturno-umetničkog društva “Branko Krsmanović”, Čolaković je povukao platno i velelepni spomenik se ukazao, posle toliko godina čekanja u depou livnice. Specijalno za ovu priliku sa “omladinske radne akcije“, što je bio još jedan kuriozitet tadašnje epohe, gde se dobrovoljno radilo na izgradnji auto-puta, u Beograd je doputovala i brigada sastavljena od studenata i profesora Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koja je nosila Teslino ime.
Ovom velikom događaju za naučni svet, ali i kompletnu javnost, prisustvovali su mnogi istaknuti funkcioneri, profesori, građanstvo…
Danas u Beogradu postoje tri spomenika velikom srpskom I svetskom naučniku, pored ovog u Bulevaru kralja Aleksandra, drugi je na Aerodromu koji nosi njegovo ime, a treći u Karađorđevom parku, između Hrama Svetog Save i Narodne biblioteke Srbije. Koliki je značaj izuzetnog Kršinićevog spomenika ispred ETF-a svedoči i to da je njegova replika postavljena na Nijagarinim vodopadima sa američke strane u državi Njujork.
SUTRA SLAVIMO SVETOG NEKTARIJA Svetitelja koji slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika, evo zašto
Кao što je u šali i s ljubavlju govorio Sveti starac Nektarije Vitalis iz Кamarize, koji je tvrdio da je i sam isceljen od raka na grudima uz pomoć Svetog Nektarija, "Sveti Nektarije je mekane duše, osetljiv je, njemu je dovoljno da malo mahnete i eto njega da vam pomogne".
Olga je naša prva glumica koja se pojavila gola na filmu: Zbog raskalašne prirode, patrijarhat je pustio da nečasno umre
Bila je kontroverzna po svakom pitanju, otvorenog uma i shvatanja, ali je to koštalo karijere
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina: Mnogi Srbi prave grešku, a posebno pravilo važi kad nose crninu
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Provela detinjstvo u najvećoj bedi: Ovo je teška životna priča Zorice Brunclik!
To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je njen otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život
SRPSKA SVETINJA ODOLEVA VEKOVIMA: Manastir Đurđevi stupovi prva je vladarska zadužbina Stefana Nemanje (FOTO)
Crkvene porte su poslednjih godina postale sve punije, a vernici se okupljaju u velikim brojevima, kako u manastiru Đurđevi stupovi, tako i u drugim crkvama u Starom Rasu.
Komentari(0)