- Mi smo poznati kao velike šaljivdzije, pa tako nisu ni izostali nadimci za najupečatljivije građevine i to one velike građene u Titovo doba. Podno brda Dovarje izgrađena je zgrada koja je imala šarenu fasadu, pa kako drugačije u užičkom maniru da je nazovemo nego Šarulja, a kad se nekoliko godina kasnije izgradila jedna manja, slična, “rodilo” se i Tele, kažu za RINU stariji Užičani.

Ovom stambenom "krdu" pridružio se i Sivonja – petnaestospratni hotel "Zlatibor" koji je zbog svoje betonske spoljašnosti dobio upravo ovaj naziv.

- Užičani su dugo čekali da se napravi još jedna zgrada pored Sivonje, pa da joj daju ime Rudonja, kažu naši sagovornici.

I dok se iščekivao Rudonja, u centru grada stasale su Lepa Brena i Slatki greh.

Oni su tad bili najpopularniji, harali su bivšom Jugoslavijom i sve zgrade koje su se izdvajale po svojoj lepoti dobile su naziv po velikoj muzičkoj zvezdi, ali Užičani nisu zaboravili ni njen bend. 


Starima Milovan danas ima preko osamdeset godina, a u Lepoj Breni živi već preko trideset leta i kaže da dogodovštine na ovaj račun nisu izostajale.

- Kad bi me neko pitao gde živim – ja bih odgovorio: u Lepoj Breni, kroz osmeh kaže.

Da humor Era ne poznaje granice govori i to da su celo jedno naselje koje je sagrađeno iz sredstava solidarnosti nazvali Sevap siti, a samo u gradu na Đetinji možete videti i "Tri praseta", "Tri musketara" i ko zna još kakva imena luda koja se očigledno ovde - nalaze svuda.