Otac Gojko godinama je služio kraj ćivota Svetog Vasilija Ostroškog, gde se susretao sa ljudima koji su dolazili sa najrazličitijim molbama i očekivanjima. Jedna situacija ostala je posebno upečatljiva.
Kako je ispričao, pod Ostrog je došao čovek sa ljubavnicom, držeći je za ruku, i zatražio blagoslov za njihovu ljubav.
Otac Gojko objasnio im je da, prema hrišćanskom učenju, blagoslovena zajednica muškarca i žene podrazumeva brak ili barem težnju ka njemu i da se veza sa ljubavnikom ili ljubavnicom ne može na taj način blagosloviti.
NJegov odgovor ih je, kako je ispričao, iznenadio. Par je insistirao na tome da se voli i pitao kako njihova ljubav može biti sporna ako je Bog ljubav.
Ovom pričom Perović je želeo da ukaže na nešto mnogo šire - način na koji pojedini ljudi dolaze pred svetinju očekujući da će sam dodir ćivota ili blagoslov rešiti problem, bez promene sopstvenog ponašanja.
Sveštenik je ispričao da je viđao ljude koji prilaze sa novčanicima, ključevima, dokumentima iz banke, pa čak i nakitom, želeći da ih prislone uz ćivot.
Prema njegovim rečima, smisao vere nije u tome da će dodir svetinje učiniti da novčanik uvek bude pun ili da životni problemi jednostavno nestanu.
Kao mnogo važnije istakao je molitvu, post i rad na sebi.
Govoreći i o ljudima koji na Ostrog dolaze zbog bolesti, problema u braku ili nemogućnosti da dobiju decu, otac Gojko poručuje da suština nije u očekivanju trenutnog rešenja, već u promeni čoveka i njegovog odnosa prema sebi i drugima.
Komentari (0)