DA LI STE IKADA ČULI ZA NJEGA? Poslednji potomak Vuka Karadžića, umro u Rusiji 1979. godine (FOTO)
Na Fejsbuk stranici Muzeja Vuka i Dositeja objavljena je interesantna priča o poslednjem potomku Vuka Karadžića.
Život i dela najpoznatijeg srpskog reformatora i književnika Vuka Stefanovića Karadžića (1787-1864) ispisana su na mnogo knjiga. Njegov privatni život ostao je relativno poznat kasnijim naraštajima zahvaljujući zapisima njegovih savremenika, ali tek do skoro o njegovom potomstvu znalo se gotovo ništa ili jako malo. Donosimo vam priču o poslednjem potomku čuvenog Vuka.
Nakon propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine, Vuk Karadžić je kao i mnogi Srbi iz ustaničke Srbije izbegao u susednu Austriju. Silom prilika obreo se sa članovima porodice u Zemunu, odakle je ubrzo prešao u Beč. Tamo je i upoznao svoju životnu saputnicu Bečlijku Anu Mariju Kraus, sa kojom se i oženio.
vikipedija
Vuk i Ana imali su ukupno trinaestoro dece (devet kćeri i četiri sina), ali su nažalost proživeli sličnu sudbinu kao i Vukovi roditelji. Dosta dece preminulo im je u ranoj mladosti, još kao deca (Milutin, Milica, Božidar, Vasilija, dvoje nekrštenih, Sava, Ruža, Amalija, Aleksandrina).
Možda vas zanima:
VUK KARADŽIĆ JE OBJASNIO KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Po ocu, majci, nadimku, ali i “od kakvog osobitog posla”
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
ZAŠTO ŽENA VUKA KARADŽIĆA NIKAD NIJE ŽELELA DA KROČI U SRBIJU: U jednom pismu, Ana je sve otkrila!
Žena Vuka Karadžića nije imala lepo mišljenje o Srbima
Možda vas zanima:
VUK KARADŽIĆ JE OBJASNIO KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Po ocu, majci, nadimku, ali i “od kakvog osobitog posla”
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
ZAŠTO ŽENA VUKA KARADŽIĆA NIKAD NIJE ŽELELA DA KROČI U SRBIJU: U jednom pismu, Ana je sve otkrila!
Žena Vuka Karadžića nije imala lepo mišljenje o Srbima
Možda vas zanima:
VUK KARADŽIĆ JE OBJASNIO KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Po ocu, majci, nadimku, ali i “od kakvog osobitog posla”
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
ZAŠTO ŽENA VUKA KARADŽIĆA NIKAD NIJE ŽELELA DA KROČI U SRBIJU: U jednom pismu, Ana je sve otkrila!
Žena Vuka Karadžića nije imala lepo mišljenje o Srbima
Petoro od njih nije ni dve godine navršilo, četvoro je umrlo pre đačke klupe, dvoje u 17-oj i 18-oj godini. Zdrelu životnu dob doživeli su samo ćerka Mina i sin Dimitrije. Oni su ujedno i jedini nadživeli svoje roditelje.
Kako se Dimitrije nije ženio smatralo se da je Mininim odlaskom potpuno ugašena Vukova loza. Međutim, prema zapisima savremenika Dimitrije je u Rusiji imao vanbračnog sina. Nakon neuspešne činovničke karijere u Kneževini Srbiji, gde je zbog alkohola i dugova izgubio službu i redovna primanja, Vukov sin se 1866. godine obreo u Petrogradu gde je na osnovu završene vojne akademije stekao oficirski čin.
U Srbiju se ponovo vratio 1876. godine gde u sastavu odreda ruskih dobrovoljaca učestvovao u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine. Nakon toga ponovo se vratio u Rusiju, gde je i umro od tuberkuloze 21.novembra 1883. godine.
vikipedija
Ime vanbračne supruge sa kojom je dobio dete nije poznato, ali je jedna porodica brižno negovala svest i uspomenu na poreklo od Vuka Karadžića. U srpskoj javnosti tek vek kasnije saznalo se da je ruski pesnik i prevodilac Nikolaj Vladimirovič Stefanovič (1912 -1979) čukununuk znamenitog srpskog reformatora.
Nikolaj je rođen 1912. godine u Varšavi, ali su se ubrzo po njegovom rođenju, roditelji Vladimir Mitrofanovič Stefanovič (preminuo 1916. godine) i Olga Petrovna (preminula 1947. godine) preselili u Rusiju. Tamo je Nikolaj Stefanovič proveo ceo svoj život, zavolevši ruski jezik i rusku kulturu.
Prema mišljenjima književnih kritičara njegova poezija odražava sve oblike slovenske duše, njene nade, čiste porive i traganje za pravom verom. Možda je na sve to uticalo njegovo srpsko poreklo, odnosno krvna povezanost sa čuvenim srpskim književnikom Vukom Karadžićem.
Nikolaj Stefanovič bio je višestruko talentovana ličnost: diplomirao je književnost i glumu, a bio je poštovan i kao odličan pijanista. Njegovu svestranu karijeru duboko je poremetio Veliki otadžbinski rat (1941-1945).
Foto: Muzej Vuka i Dositeja
U trenutku nemačkog napada na Sovjetksi Savez, Nikolaj je bio glumac pozorišta Vahtangov, a na dan kada je bomba pala na ovu zgradu, zadesio se među nekolicinom živih zakopanih ispod ruševina. Kolege i drugovi umirali su u mukama, gušeći se jedan po jedan pred njegovim očima, ali smrt ovoga puta nije uspela da ga stigne - živ je izvučen ispod ruševina.
Vreme nije uspelo da zaleči trag ovog susreta sa smrću. Rat je promenio njegovu dušu, lišio ga lakog sagledavanja životnih radosti, ali, na sreću, nije mogao da uništi talenat, visoki talenat jednog pesnika. Uvidevši ovu svoju nesreću, on je svoje misli i svu nadu okrenuo Bogu. Ali čak i kao duboko pravoslavna osoba, ponekad je padao u očajanje, gotovo neverje. Obožavao je prirodu kao delo Boga, opevao je ženstvenost kao ovaploćenje Bogorodice.
"Nikolaj Stefanovič dobro je poznavao jezike naroda Jugoslavije jer je njegov otac (Vladimir Mitrofanovič Stefanovič) bio Srbin." zabeležio je Jefgenij Danilov u pesnikovoj biografiji. Za života nije objavljivao svoje pesme, ali je posthumno u Rusiji objavljeno nekoliko knjiga njegove poezije, od kojih je poslednja "Poezija i pesme".
Nikolaj Vladimirovič Stefanovič umro je 14. aprila 1979. godine, u Moskvi. Da li je imao potomaka nije poznato, pa se stoga smatra da je on ujedno i poslednji potomak Vuka Stefanovića Karadžića.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu, a tu je i TikTok.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)