POZNATI PISAC NI U SMRT NIJE OTIŠAO BEZ HUMORA: Tajna groba Branislava Nušića zbunuje već skoro pun vek!
O životu i delu Branislava Nušića i danas kruže mnogobrojne legende. Naš najpoznatiji komediograf živeo je buran i ispunjen život, a takva mu je bila i smrt! O misterioznom grobu Branislava Nušića koji se nalazi na beogradskom Novom groblju, čaršija priča i danas, 83 godine nakon smrti slavnog pisca.
Svako ko je ikada bio u obilasku Novog groblja u Beogradu, najvećeg muzeja na otvorenom u našoj prestonici, sigurno je primetio masivnu piramidu sa teškim crnim vratima i iznad njih ćiriličnim natpisom.
Upravo ovo je grob jednog od najvećih srpskih komediografa – Branislava Nušića.
Branislav Nušić umro je 19. januara 1938. godine i sahranjen je u grobu koji je književnik osmislio još za života. Upravo tu počinje ova neobična priča…
Možda vas zanima:
OVAKO JE BRANISLAV NUŠIĆ OPISAO DOČEK NOVE 1910. GODINE U BEOGRADU!
Pre nešto više od jednog veka Nova godina se u Srbiji nije slavila tako masovno kao što je to danas slučaj jer je centralni događaj sezone bio Božić. Ipak, proslava je ipak bilo, a kako je izgledao doček 1910. godine saznajte ni manje ni više nego od - Branislava Nušića!
NUŠIĆEVO POREKLO: Promenio ime i prezime - kažnjavan zbog SRB
SRPSKI književnik i komediograf Branislav Nušić bio je čovek britkog pera, ali i jezika. Nušić je tokom života bio i novinar, diplomata, fotograf-amater, kao i začetnik retorike u Srbiji.
Možda vas zanima:
OVAKO JE BRANISLAV NUŠIĆ OPISAO DOČEK NOVE 1910. GODINE U BEOGRADU!
Pre nešto više od jednog veka Nova godina se u Srbiji nije slavila tako masovno kao što je to danas slučaj jer je centralni događaj sezone bio Božić. Ipak, proslava je ipak bilo, a kako je izgledao doček 1910. godine saznajte ni manje ni više nego od - Branislava Nušića!
NUŠIĆEVO POREKLO: Promenio ime i prezime - kažnjavan zbog SRB
SRPSKI književnik i komediograf Branislav Nušić bio je čovek britkog pera, ali i jezika. Nušić je tokom života bio i novinar, diplomata, fotograf-amater, kao i začetnik retorike u Srbiji.
Možda vas zanima:
OVAKO JE BRANISLAV NUŠIĆ OPISAO DOČEK NOVE 1910. GODINE U BEOGRADU!
Pre nešto više od jednog veka Nova godina se u Srbiji nije slavila tako masovno kao što je to danas slučaj jer je centralni događaj sezone bio Božić. Ipak, proslava je ipak bilo, a kako je izgledao doček 1910. godine saznajte ni manje ni više nego od - Branislava Nušića!
NUŠIĆEVO POREKLO: Promenio ime i prezime - kažnjavan zbog SRB
SRPSKI književnik i komediograf Branislav Nušić bio je čovek britkog pera, ali i jezika. Nušić je tokom života bio i novinar, diplomata, fotograf-amater, kao i začetnik retorike u Srbiji.
"U vezi sa Nušićevim nadgrobnim spomenikom plele su se razne priče, koje do danas zapravo ostaju na nivou neproverenih anegdota ili čak nepouzdanih i neproverenih informacija koje pomalo liče na teorije zavere. Ustvari, ništa o pravim razlozima zašto je spomenik baš takav ne možemo tvrditi sa stopostotnom sigurnošću", priča književnica Neda Kovačević, dobar poznavalac prestoničkih dešavanja i žena koja već godinama radi na popisivanju beogradskih spomenika.
Oko ovog mesta, “Kuće Branislava Nušića” kako na grobu piše, decenijama se pletu mitovi i legende.
Prema jednoj, Nušić je bio istaknuti član masona, tajnog društva čija je piramida jedan od glavnih simbola. Po drugoj, komediograf je tražio baš ovaj oblik da bi na taj način izbegao mogućnost da mu se neko "uneredi na grobu".
Ali ima jedno malo "realnije" objašnjenje.
– Ne treba zaboraviti da su u obliku piramide – od komada naslaganog kamenja u tom obliku načinjeni i mnogi spomenici palim ratnicima nakon Balkanskih i Velikog rata kod nas, a da je i Nušićev sin jedinac jedan od njih.
Strahinja Ban, dobrovoljac, poginuo je kao pripadnik Skopskog đačkog bataljona – objašnjava Neda Kovačević i dodaje da su humor i smeh bili u stvari Nušićev vid borbe sa surovim trenucima koje mu život neprestano priređivao.
Branislava Nušića danas pamte kroz komediografski rad, ali on je bio više od toga - romanopisac, pripovedač, pisac libreta za srpske opere, esejista, neumorni nacionalni pregalac, osnivač moderne retorike u Srbiji, novinar, učesnik u Srpsko-bugarskom ratu 1885, diplomata, nadareni fotograf amater…
Upravo tu možda se krije i deo odgovora o tajni njegove grobnice.
– Nušić je bio izuzetno bogata, snažna i svestrana ličnost i logična je tvrdnja “kakav je život vodio, takav je i grob”. Znajući Nušićev neprevaziđeni smisao za humor i originalnost duha, mislim da je on uz sve to hteo i da se još jedanput našali i oplemeni smehom okolinu, razbijajući ustaljenu šemu i stereotipe prema životu i smrti – zaključuje Neda Kovačević.
(Istorijski zabavnik)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)