SVI SMO ČULI ZA ŠALABAJZERA, ALI ZNAMO LI ŠTA ZNAČI: Ovo su 10 čudnih reči u srpskom jeziku, neke će vas dobro nasmejati!
Srpski jezik je bogat rečima, a neke od njih mnogima smešno ili čak čudno zvuče.
Nekad su komplikovane da se izgovore, nekad i da se objasne, naročito strancima.
Bilo kako bilo, u nastavku vam predstavljamo 10 smešnih, čudnih i zanimljivih reči prema sajtu 10 naj:
Možda vas zanima:
RASTURI GA KAO BUGARIN ĆURKU Momo Kapor o mukama Amerikanaca da razumeju srpske izraze (FOTO/VIDEO)
Ovako je Momo Kapor opisao svoje iskustvo sa američkim prevodiocima njegovih dela
NIKAKO NEMOJTE "SIKTER" IZGOVORITI PRED TURČINOM Iza ovog izraza se krije najgora moguća psovka
Zanimljivo je da se reč ne nalazi u Vukovom rečniku.
Možda vas zanima:
RASTURI GA KAO BUGARIN ĆURKU Momo Kapor o mukama Amerikanaca da razumeju srpske izraze (FOTO/VIDEO)
Ovako je Momo Kapor opisao svoje iskustvo sa američkim prevodiocima njegovih dela
NIKAKO NEMOJTE "SIKTER" IZGOVORITI PRED TURČINOM Iza ovog izraza se krije najgora moguća psovka
Zanimljivo je da se reč ne nalazi u Vukovom rečniku.
Možda vas zanima:
RASTURI GA KAO BUGARIN ĆURKU Momo Kapor o mukama Amerikanaca da razumeju srpske izraze (FOTO/VIDEO)
Ovako je Momo Kapor opisao svoje iskustvo sa američkim prevodiocima njegovih dela
NIKAKO NEMOJTE "SIKTER" IZGOVORITI PRED TURČINOM Iza ovog izraza se krije najgora moguća psovka
Zanimljivo je da se reč ne nalazi u Vukovom rečniku.
Tutumrak. Zvaničan opis ove reči glasi: čovek koji kada progovori, bolje da to nije ni učinio.
Zjala. Neke male, mistične stvari koje se hvataju kad je dosadno, ali do sada nije poznato ni kako one izgledaju, ni čime se love, ni gde ih ima, a posebno ne znamo nikoga ko ih je uhvatio.
Frcokla. Osoba sa kovrdžavom kosom, mada se ponekad direktno odnosi na kovrdže.
Shutterstock
Papadać. Malecka peščana dlakava muva, čiji ubod višestruko jače boli od uboda obične muve.
Filadendron. Biljka sa velikim listovima, koji imaju proreze. Često se može videti u dnevnim sobama i na terasama.
Shutterstock
Dirinčiti. Narodni izraz koji se odnosi na težak i dugačak rad za minimalnu nadoknadu.
Andrmolja. Može da se kaže i drangulija, a u množini, -andrmolje-, odnosi se obično na mnoštvo sitnih stvari, koje su obično na stolu ili na podu.
Šalabajzer. U narodu, epitet "šalabajzera" dobija onaj koji ne radi svoj posao kako treba i koji voli da živi lagodno, ne razmišljajući o eventualnim posledicama.
Leblebija. Vrsta biljke mahunarke iz familije bobova; zove se još i slani pasulj.
Shutterstock
Karakondžula. Biće koje dolazi iz mitologije Južnih Slovena. Kod nas, to je ime za staricu koja je ustvari demon unakaženog lica, a koja posebno uživa da hvata ljude noću. U žargonu, odnosi se takođe i na žene sa čupavom kosom, napadnom šminkom ili naglašenim svađalačkim raspoloženjem.
Bilo da zvuče smešno ili čudno, ili pak da imaju teško objašnjenje, srpski jezik je bogat ovakvim rečima.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)