SVI SMO ČULI ZA ŠALABAJZERA, ALI ZNAMO LI ŠTA ZNAČI: Ovo su 10 čudnih reči u srpskom jeziku, neke će vas dobro nasmejati!
Srpski jezik je bogat rečima, a neke od njih mnogima smešno ili čak čudno zvuče.
Nekad su komplikovane da se izgovore, nekad i da se objasne, naročito strancima.
Bilo kako bilo, u nastavku vam predstavljamo 10 smešnih, čudnih i zanimljivih reči prema sajtu 10 naj:
Možda vas zanima:
RASTURI GA KAO BUGARIN ĆURKU Momo Kapor o mukama Amerikanaca da razumeju srpske izraze (FOTO/VIDEO)
Ovako je Momo Kapor opisao svoje iskustvo sa američkim prevodiocima njegovih dela
NIKAKO NEMOJTE "SIKTER" IZGOVORITI PRED TURČINOM Iza ovog izraza se krije najgora moguća psovka
Zanimljivo je da se reč ne nalazi u Vukovom rečniku.
Možda vas zanima:
RASTURI GA KAO BUGARIN ĆURKU Momo Kapor o mukama Amerikanaca da razumeju srpske izraze (FOTO/VIDEO)
Ovako je Momo Kapor opisao svoje iskustvo sa američkim prevodiocima njegovih dela
NIKAKO NEMOJTE "SIKTER" IZGOVORITI PRED TURČINOM Iza ovog izraza se krije najgora moguća psovka
Zanimljivo je da se reč ne nalazi u Vukovom rečniku.
Možda vas zanima:
RASTURI GA KAO BUGARIN ĆURKU Momo Kapor o mukama Amerikanaca da razumeju srpske izraze (FOTO/VIDEO)
Ovako je Momo Kapor opisao svoje iskustvo sa američkim prevodiocima njegovih dela
NIKAKO NEMOJTE "SIKTER" IZGOVORITI PRED TURČINOM Iza ovog izraza se krije najgora moguća psovka
Zanimljivo je da se reč ne nalazi u Vukovom rečniku.
Tutumrak. Zvaničan opis ove reči glasi: čovek koji kada progovori, bolje da to nije ni učinio.
Zjala. Neke male, mistične stvari koje se hvataju kad je dosadno, ali do sada nije poznato ni kako one izgledaju, ni čime se love, ni gde ih ima, a posebno ne znamo nikoga ko ih je uhvatio.
Frcokla. Osoba sa kovrdžavom kosom, mada se ponekad direktno odnosi na kovrdže.
Shutterstock
Papadać. Malecka peščana dlakava muva, čiji ubod višestruko jače boli od uboda obične muve.
Filadendron. Biljka sa velikim listovima, koji imaju proreze. Često se može videti u dnevnim sobama i na terasama.
Shutterstock
Dirinčiti. Narodni izraz koji se odnosi na težak i dugačak rad za minimalnu nadoknadu.
Andrmolja. Može da se kaže i drangulija, a u množini, -andrmolje-, odnosi se obično na mnoštvo sitnih stvari, koje su obično na stolu ili na podu.
Šalabajzer. U narodu, epitet "šalabajzera" dobija onaj koji ne radi svoj posao kako treba i koji voli da živi lagodno, ne razmišljajući o eventualnim posledicama.
Leblebija. Vrsta biljke mahunarke iz familije bobova; zove se još i slani pasulj.
Shutterstock
Karakondžula. Biće koje dolazi iz mitologije Južnih Slovena. Kod nas, to je ime za staricu koja je ustvari demon unakaženog lica, a koja posebno uživa da hvata ljude noću. U žargonu, odnosi se takođe i na žene sa čupavom kosom, napadnom šminkom ili naglašenim svađalačkim raspoloženjem.
Bilo da zvuče smešno ili čudno, ili pak da imaju teško objašnjenje, srpski jezik je bogat ovakvim rečima.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)