VELIKI PISAC I VELIKI ČOVEK Usred Sarajeva pitali ga zašto se izjašnjava kao Srbin iako je druge vere, a njegov odgovor ućutkao je sve!
Mehmed Meša Selimović bio je istaknuti pisac iz Bosne i Hercegovine koji je stvarao u drugoj polovini 20. veka. Rođen je u Tuzli. Studirao je u Beogradu. Dobar deo života proveo je u Sarajevu, a poslednje, penzionerske dane, sačekao je ponovo u Srbiji. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Ubrojen je među 100 najznamenitijih Srba jer, iako druge vere, do kraja života se izjašnjavao kao Srbin. O tome da se Meša do kraja života izjašnjavao kao Srbin mnogo je pisano. Ipak, možda najbolje o tome danas svedoči jedna anegdota iz književnikovog života.
Naime, jednom prilikom, na zagrebačkom Književnom kutku, Meši Selimoviću su postavili pitanje koje bi se moglo smatrati provokacijom.
– Zašto se vi Mehmede Selimoviću osećate Srbinom? – pitali su ga organizatori.
Možda vas zanima:
"Zašto se vi Mehmede, od oca Alije i majke Paše izjašnjavate kao Srbin": Mešin odgovor je izazvao muk u sali u Zagrebu (VIDEO)
Usred Zagreba su mu postavili ovo pitanje a njegov odgovor ih je ućutkao sve.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
Možda vas zanima:
"Zašto se vi Mehmede, od oca Alije i majke Paše izjašnjavate kao Srbin": Mešin odgovor je izazvao muk u sali u Zagrebu (VIDEO)
Usred Zagreba su mu postavili ovo pitanje a njegov odgovor ih je ućutkao sve.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
Možda vas zanima:
"Zašto se vi Mehmede, od oca Alije i majke Paše izjašnjavate kao Srbin": Mešin odgovor je izazvao muk u sali u Zagrebu (VIDEO)
Usred Zagreba su mu postavili ovo pitanje a njegov odgovor ih je ućutkao sve.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
– Do 1941. sam se osećao Srbinom, a nisam se pitao zašto. Od 1941. znam zašto sam to – glasio je piščev odgovor.
Printscreen/Youtube
Nikola Momčilović, unuk slavnog pisca za portal Dnevno.rs rekao je: “Bio je komunista, levičar, ateista i za sebe je govorio da je srpski pisac muslimanskog porekla. Za njega su Muslimani vera, a ne nacija. On je insistirao na tome da piše srpskim jezikom, da je pripadnik srpske književnosti, iako mu ime nije srpsko”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(5)
Pop
15.01.2023 13:44
Balija
16.01.2023 13:16
Prodo veru za veceru ,za SANU.
Starije kokoška ili jaje…
18.01.2023 12:17
@Balija - Pa tom logikom je i neki tvoj neki predak prodao pravoslavnu veru za večeru…Albanac ostao Albanac bilo koje vere a kod nas druga vera druga nacija i još se poubijasmo zbog tuđih vera i interesa…
Dragan
17.01.2023 22:20
Svako ko ima i malo pameti može lako da zaključi da vera ne mora da znači isto što i nacionalnost. Postoje mnogi srbi muslimanske ili rimo katoličke vere, ali nijhovo srpsko poreklo se “briše” političkim formulama onako kako to odgovara datom trenutku. Treba napomenuti da je tome najviše doprinela sama srpska Pravoslavna crkva koja želi totalnu političku i versku dominaciju nad svim srbima, što je u suštini “medvedja usluga” samom srpskom narodu. Srba bi bilo mnogo više da nije te zlokobne organizacije. Uzmite samo primer srpskih “bošnjaka” iz Sandžaka od kojih mnogi nemaju veze sa Bosnom, ali se tako nazvaju pošto su muslimanske vere. Srpski “bošnjaci” mogu biti ili srbi muslimanske vere ili turci i to bi bilo etnički ispravno.
jelena
18.01.2023 14:40
Pametan čovek! Ko je još video da se vera i nacija poistovećuju!
Веома логичан одговор, муслиман није нација а то никако да схвате јер немају дефинусану националност због тога што су пореклом Срби а не Босанци или сада Бошњаци. Он је то схватио и тако је и објаснио.