VELIKI PISAC I VELIKI ČOVEK Usred Sarajeva pitali ga zašto se izjašnjava kao Srbin iako je druge vere, a njegov odgovor ućutkao je sve!
Mehmed Meša Selimović bio je istaknuti pisac iz Bosne i Hercegovine koji je stvarao u drugoj polovini 20. veka. Rođen je u Tuzli. Studirao je u Beogradu. Dobar deo života proveo je u Sarajevu, a poslednje, penzionerske dane, sačekao je ponovo u Srbiji. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Ubrojen je među 100 najznamenitijih Srba jer, iako druge vere, do kraja života se izjašnjavao kao Srbin. O tome da se Meša do kraja života izjašnjavao kao Srbin mnogo je pisano. Ipak, možda najbolje o tome danas svedoči jedna anegdota iz književnikovog života.
Naime, jednom prilikom, na zagrebačkom Književnom kutku, Meši Selimoviću su postavili pitanje koje bi se moglo smatrati provokacijom.
– Zašto se vi Mehmede Selimoviću osećate Srbinom? – pitali su ga organizatori.
Možda vas zanima:
"Zašto se vi Mehmede, od oca Alije i majke Paše izjašnjavate kao Srbin": Mešin odgovor je izazvao muk u sali u Zagrebu (VIDEO)
Usred Zagreba su mu postavili ovo pitanje a njegov odgovor ih je ućutkao sve.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
Možda vas zanima:
"Zašto se vi Mehmede, od oca Alije i majke Paše izjašnjavate kao Srbin": Mešin odgovor je izazvao muk u sali u Zagrebu (VIDEO)
Usred Zagreba su mu postavili ovo pitanje a njegov odgovor ih je ućutkao sve.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
Možda vas zanima:
"Zašto se vi Mehmede, od oca Alije i majke Paše izjašnjavate kao Srbin": Mešin odgovor je izazvao muk u sali u Zagrebu (VIDEO)
Usred Zagreba su mu postavili ovo pitanje a njegov odgovor ih je ućutkao sve.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
– Do 1941. sam se osećao Srbinom, a nisam se pitao zašto. Od 1941. znam zašto sam to – glasio je piščev odgovor.
Printscreen/Youtube
Nikola Momčilović, unuk slavnog pisca za portal Dnevno.rs rekao je: “Bio je komunista, levičar, ateista i za sebe je govorio da je srpski pisac muslimanskog porekla. Za njega su Muslimani vera, a ne nacija. On je insistirao na tome da piše srpskim jezikom, da je pripadnik srpske književnosti, iako mu ime nije srpsko”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Komentari(5)
Pop
15.01.2023 13:44
Balija
16.01.2023 13:16
Prodo veru za veceru ,za SANU.
Starije kokoška ili jaje…
18.01.2023 12:17
@Balija - Pa tom logikom je i neki tvoj neki predak prodao pravoslavnu veru za večeru…Albanac ostao Albanac bilo koje vere a kod nas druga vera druga nacija i još se poubijasmo zbog tuđih vera i interesa…
Dragan
17.01.2023 22:20
Svako ko ima i malo pameti može lako da zaključi da vera ne mora da znači isto što i nacionalnost. Postoje mnogi srbi muslimanske ili rimo katoličke vere, ali nijhovo srpsko poreklo se “briše” političkim formulama onako kako to odgovara datom trenutku. Treba napomenuti da je tome najviše doprinela sama srpska Pravoslavna crkva koja želi totalnu političku i versku dominaciju nad svim srbima, što je u suštini “medvedja usluga” samom srpskom narodu. Srba bi bilo mnogo više da nije te zlokobne organizacije. Uzmite samo primer srpskih “bošnjaka” iz Sandžaka od kojih mnogi nemaju veze sa Bosnom, ali se tako nazvaju pošto su muslimanske vere. Srpski “bošnjaci” mogu biti ili srbi muslimanske vere ili turci i to bi bilo etnički ispravno.
jelena
18.01.2023 14:40
Pametan čovek! Ko je još video da se vera i nacija poistovećuju!
Веома логичан одговор, муслиман није нација а то никако да схвате јер немају дефинусану националност због тога што су пореклом Срби а не Босанци или сада Бошњаци. Он је то схватио и тако је и објаснио.